Tramp želi da vrati ruski gas u Evropu

Plan administracije predsednika Donalda Trampa trebalo bi da podstakne Moskvu i Kijev da obustave međusobne napade na energetsku infrastrukturu, ali se suočava sa snažnim protivljenjem evropskih država, piše Wall Street Journal.

Prema navodima američkih, evropskih i ukrajinskih zvaničnika, Vašington želi da obnovi isporuke pre zime. Jedna od mogućnosti podrazumeva prodaju ruskog gasa preko američkih posrednika, što bi otvorilo i priliku za zaradu američkim investitorima.

Trampovi ljudi o planu razgovarali u Moskvi i Kijevu

Predlog su tokom septembarskih poseta Moskvi i Kijevu izneli Trampov izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner, navode osobe upoznate sa razgovorima.

Američki pregovarači smatraju da bi povratak na evropsko tržište gasa mogao da bude dovoljno snažan ekonomski podsticaj ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da pristane na prekid napada na energetsku infrastrukturu.

Korist bi imala i Ukrajina, koja bi ponovo mogla da naplaćuje tranzitne naknade za ruski gas koji njenim gasovodima prolazi prema Slovačkoj, Austriji i drugim evropskim državama.

Novac od gasa ne bi odmah išao Rusiji

Prema rečima visokog američkog zvaničnika, Bela kuća predložila je da se prihodi od prodaje ruskog gasa uplaćuju na poseban račun u trećoj državi.

Cilj takvog rešenja bio bi da se Moskvi spreči da taj novac odmah koristi za finansiranje rata protiv Ukrajine. Nije poznato pod kojim uslovima bi Rusija mogla da raspolaže tim sredstvima.

Vašington je evropskim liderima pokušao da predstavi predlog kao način za smanjenje cena energije uoči zime, u trenutku kada su evropske zalihe gasa niže nego prethodnih godina.

Ukrajina ponovo napala ruske rafinerije

Američki plan privremeno je pao u drugi plan prošlog meseca, kada je Ukrajina, pod Trampovim pritiskom, gotovo dve nedelje obustavila napade na ruske rafinerije.

Rusija je za to vreme nastavila da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok je Moskva počela da izvozi dizel u SAD nakon ublažavanja američkih ograničenja.

Kijev je u petak ponovo pokrenuo napade na ruske rafinerije. Prema pisanju Wall Street Journala, ukrajinske snage su za tri dana izvele tri napada na velika ruska rafinerijska postrojenja.

Obnovljeni napadi dodatno su podstakli Vašington da pokuša da postigne energetsko primirje pre novih pregovora Ukrajine, Rusije i SAD, koji su planirani za sredinu novembra u Abu Dabiju.

Moskva zasad nije prihvatila američke predloge o takvom primirju.

Evropa se snažno protivi povratku ruskog gasa

Najveća prepreka američkom planu jeste protivljenje evropskih država, koje od početka ruske invazije 2022. godine nastoje da smanje energetsku zavisnost od Moskve.

Evropska unija usvojila je propise prema kojima uvoz ruskog prirodnog gasa mora potpuno da prestane do kraja 2027. godine. Evropske vlade zasad odbacuju mogućnost povratka ruskom gasu čak i nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen u oktobru je poručio da zabrana uvoza ruskog gasa treba da bude trajna.

"Sigurno ne bih verovao Rusiji. Čak i kada bi sutra nastupio mir, čemu se svi nadamo", rekao je Jorgensen.

Jedan visoki zvaničnik iz nordijskih zemalja rekao je za Wall Street Journal da bi obnavljanje kupovine ruskog gasa bilo suprotno svemu za šta se Evropa zalaže.

Pre rata Rusija je Evropi isporučivala gotovo polovinu gasa

Rusija je pre invazije na Ukrajinu pokrivala oko 45 odsto evropskih potreba za gasom. Danas je taj udeo pao na približno 11 odsto.

Istovremeno je Evropa povećala uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD, koji sada pokriva oko 30 odsto njene potrošnje. Ruski gas i dalje stiže u pojedine evropske države tankerima, kao i gasovodom Turski tok.

Tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu prestao je u januaru 2025. godine, nakon isteka ugovora između dve države.

Prema pisanju Wall Street Journala, ukrajinska gasovodna mreža mogla bi relativno brzo ponovo da počne da isporučuje ruski gas Evropi, za razliku od oštećenih gasovoda Severni tok, čija bi popravka bila dugotrajna i skupa.

Rat sa Iranom dodatno otežava situaciju

Američka administracija računa i na rast cena energije zbog rata sa Iranom, koji je poremetio globalno snabdevanje naftom i gasom.

Katarski tečni prirodni gas teško stiže do svetskih tržišta zbog poremećaja pomorskog saobraćaja u Persijskom zalivu. Prema podacima EU, rat sa Iranom povećao je evropske troškove za energiju za oko 100 milijardi evra.

Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 75 odsto, što je ispod devetogodišnjeg proseka za ovo doba godine.

Američki zvaničnici veruju da bi visoke cene i strah od novih nestašica mogli da ublaže protivljenje evropskih vlada obnavljanju isporuka ruskog gasa.

Veliki zaokret u Trampovoj politici

Predlog predstavlja veliki zaokret u odnosu na Trampov prvi predsednički mandat, kada je kritikovao Nemačku zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2 i upozoravao da će Berlin postati previše zavisan od Rusije.

Tramp je 2019. godine uveo sankcije tom projektu, dok njegova sadašnja administracija razmatra povratak ruskog gasa na evropsko tržište kao deo šireg dogovora o okončanju rata.

Američki zvaničnici naglašavaju da bi eventualni ekonomski sporazumi bili deo sveobuhvatnog mirovnog dogovora, a ne samostalni ustupak Rusiji.

Zasad nije postignut dogovor o ponovnom pokretanju isporuka, a sprovođenje predloga zahtevalo bi saglasnost Ukrajine, Rusije i evropskih kupaca, kao i rešavanje postojećih pravnih ograničenja u Evropskoj uniji.