Koliko treba da zarađujete da biste živeli bez briga: U jednoj zemlji čak 6.491 evro

Euronews Business izračunao je koliki je mesečni neto prihod potreban za ulazak u višu srednju klasu u 34 evropske zemlje.

Prema definiciji OECD-a, srednju klasu čine domaćinstva čiji je ekvivalentni raspoloživi dohodak između 75 i 200 odsto nacionalnog medijana. Viša srednja klasa počinje na 150 odsto medijalnog dohotka, što je Euronews uzeo kao okvirni pokazatelj relativno lagodnog života.

Reč je o ukupnim prihodima domaćinstva, uključujući zarade, prihode od ulaganja i socijalne naknade, umanjenim za poreze i doprinose i prilagođenim broju članova domaćinstva.

Koliko je potrebno za lagodan život?

U 2025. godini medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u Evropskoj uniji iznosi 1.912 evra mesečno. Samcu je za dostizanje praga od 150 odsto medijana potrebno 2.867 evra neto mesečno.

Među 34 evropske zemlje iznosi se kreću od 603 evra u Severnoj Makedoniji do 6.491 evra u Švajcarskoj. Unutar EU najniži prag je u Rumuniji (1.023 evra), a najviši u Luksemburgu (6.256 evra).

U Nemačkoj je samcu potrebno 3.611 evra, u Francuskoj 3.307, u Italiji 2.758, a u Španiji 2.546 evra mesečno.

Prag je niži od 1.000 evra u Albaniji (723 evra), Turskoj (755 evra), Crnoj Gori (825 evra) i Srbiji (975 evra). U Portugalu iznosi 1.808 evra, u Poljskoj 1.799, u Grčkoj 1.463, u Bugarskoj 1.108, a u Mađarskoj 1.099 evra. Podaci za Hrvatsku nisu navedeni.

Koliko je potrebno porodicama?

Paru bez dece nije potreban dvostruko veći prihod od prihoda samca, jer partneri dele troškove stanovanja i energije. Prema metodologiji Eurostata, paru je potrebno 1,5 puta više, a porodici sa dvoje dece mlađe od 14 godina 2,1 put više.

Tako je paru u EU za dostizanje ovog praga potrebno 4.301 evro neto mesečno, dok je četvoročlanoj porodici potrebno 6.021 evro.

Zašto prihod nije jedino merilo?

Razlike u cenama među zemljama otežavaju poređenje. Kada se iznosi prilagode kupovnoj moći, prag za samca u EU iznosi 2.830 PPS-a mesečno. Najniži je u Albaniji (1.031 PPS), a najviši u Luksemburgu (4.709 PPS).

Profesor Koen Caminada sa Univerziteta u Lajdenu upozorava da isti relativni nivo dohotka ne omogućava jednak životni standard u svim zemljama. Nacionalni proseci pritom prikrivaju regionalne razlike, naročito kada je reč o troškovima stanovanja.

Ekonomista OECD-a Sebastian Königs ističe da ljudi sa nižim prihodima mogu živeti relativno dobro ukoliko poseduju nekretninu i žive u području sa nižim cenama.

Caminada dodaje da lagodan život podrazumeva mogućnost podmirivanja osnovnih troškova, učestvovanja u društvenom životu, uživanja u slobodnom vremenu i štednje, ali i podnošenja neočekivanih izdataka bez finansijskih poteškoća.

Stručnjaci naglašavaju da prihod od 150 odsto nacionalnog medijana nije zvanično utvrđen prag lagodnog života niti sam po sebi garantuje finansijsku sigurnost.