Svetska banka sprema do 100 milijardi dolara pomoći zbog energetske krize

On je dodao da se globalna ekonomija pokazala prilično otpornom, delom zahvaljujući velikim ulaganjima u veštačku inteligenciju i prilagođavanjima ponude i potražnje za naftom, zbog čega je malo zemalja zatražilo početnih 25 milijardi dolara kriznih sredstava koja je Svetska banka stavila na raspolaganje kada je rat počeo krajem februara.  

Prema njegoivm rečima, nagli rast cena dizela i veštačkog đubriva, kao i drugi faktori, uključujući preteći vremenski fenomen “super El Ninjo”, povećavaju, međutim, izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju. 

Banga je to izjavio uoči ovogodišnjih godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.  

"Postoji pritisak, tako da mislim da će se možda u narednim mesecima više zemalja obratiti za deo tih prvih 50 do 60 milijardi dolara", rekao je on, misleći na početnih 25 milijardi plus dodatnih 35 milijardi dolara kojima zemlje mogu da pristupe preusmeravanjem sredstava sa već odobrenih projekata Svetske banke.  

Mnoge zemlje u razvoju teško su pogođene naglim rastom cena energenata i visokim kamatnim stopama koje su povećale troškove zaduživanja u trenutku kada su njihove fiskalne kase i dalje iscrpljene merama preduzetim tokom pandemije kovida 19 i naglim rastom inflacije nakon ruske invazije na Ukrajinu.  

Procene Svetske banke pokazuju da zemlje u razvoju duguju stranim poveriocima oko 400 milijardi dolara u 2026. godini, pri čemu samo otplata kamata čini trećinu tog iznosa.  

Banga je ukazao da je više zemalja pokazalo interesovanje za prenamenu postojećih projekata nego za korišćenje mehanizama za hitnu pomoć tokom krize radi rešavanja problema sa likvidnošću.  

Ako bi se situacija pogoršala, Banka bi mogla da stavi na raspolaganje čak 100 milijardi dolara, što premašuje iznos od 70 milijardi dolara plasiran tokom pandemije.  

Svetska banka je prošlog meseca objavila da je privukla rekordnih 112 milijardi dolara privatnog kapitala u godini koja je završena u junu, u poređenju sa 69 milijardi godinu dana ranije, što je više nego trostruko više od ukupnog iznosa iz 2022. godine, pre nego što je Banga preuzeo dužnost predsednika.  

On je izrazio očekivanje da će se u narednim godinama nastaviti rast priliva privatnog kapitala.  

Banga je dodao da je rast privatnog kapitala takođe bio regionalno 

rasprostranjen, sa najvećim povećanjem zabeleženim u Latinskoj Americi i Karibima, koji su činili 36,3 milijarde dolara od ukupnog iznosa prošle godine, a za njima slede Evropa i Centralna Azija sa 21,3 milijarde dolara, zatim Južna Azija sa 19,2 i Afrika sa 22 milijarde. 

Deset zemalja primalaca su Brazil, Indija, Turska, Rumunija, Nigerija, Argentina, Južna Afrika, Bangladeš, Meksiko i Čile, saopštila je Svetska banka.  

Banga je napomenuo da Svetska banka i MMF rade zajedno na rešavanju visokog nivoa duga koji muči mnoge zemlje u razvoju kroz niz inicijativa, uključujući napore za povećanje prikupljanja domaćih prihoda zemalja.  

Svetska banka je već uspostavila neke zamene duga za razvoj za Angolu i Obalu Slonovače, i garanciju zasnovanu na portfoliju za Argentinu, i radi na više od desetak projekata.