Odobrena im je nabavka F-35: Cena kakvu do sada nijedan kupac nije platio

Kako se navodi, Saudijska Arabija zatražila je kupovinu 48 aviona F-35 „Lightning II“ u varijanti F-35A sa konvencionalnim poletanjem i sletanjem, kao i 49 motora „Pratt & Whitney“ F135-PW-100, od kojih je 48 za ugradnju u avione, a jedan je rezervni.

Spisak opreme u paketu nije toliko impresivan. Radi se o standardnoj opremi aviona poput sistema za bezbednu komunikaciju i preciznu navigaciju, kriptografskih uređaja, kao i baza podataka za elektronsko ratovanje.

Osim opreme, tu su i rezervni delovi, potrošni materijal, zemaljska oprema, logistička podrška avionima i naoružanju, usluge popravki, program unapređenja komponenti motora, veće i manje modifikacije, nadogradnja softvera, tehnička dokumentacija, sve usluge transporta prilikom isporuke, obuka osoblja i simulatori.

Najveću pažnju stručnjaka i zainteresovane javnosti privukla je prilično visoka cena ovog, može se reći, skromnog paketa. Njegova procenjena ukupna vrednost iznosi neverovatnih 24,3 milijarde dolara.

Kada se ukupna vrednost paketa podeli na 48 aviona, dobija se 506,25 miliona dolara po letelici, što je do sada najskuplja ponuda za F-35A, i to bez naoružanja.

Takođe, za sada nije poznato ni da je Saudijskoj Arabiji ponuđeno ofset ulaganje koje bi eventualno opravdalo vrednost posla. Ovako visoka cena je još više zbunjujuća ako se ima u vidu da je Saudijska Arabija višedecenijski saveznik SAD na Bliskom istoku, kao i tradicionalni kupac američkog naoružanja i vojne opreme.

Poređenja radi, države koje su u poslednjih nekoliko godina potpisale ugovore za nabavku paketa sa avionima F-35, poput Češke, Grčke i Rumunije, naručile su avione po ceni od 200 do 240 miliona dolara po letelici.

Saudijska Arabija još nije potpisala ugovor za nabavku ovih aviona. Ostaje pitanje da li će Saudijci na kraju ipak dobiti bilo kakvo učešće svoje vojne industrije u ovom poslu, što bi bilo u skladu sa inicijativom „Vision 2030“, koja ima za cilj da se do 2030. godine lokalizuje više od 50 procenata vojnih izdataka. Među planovima ove inicijative nalazi se i ekonomski ofset program koji omogućuje strana ulaganja u Saudijsku Arabiju.

Američka kompanija Boing je prošle godine ponudila Saudijskoj Arabiji da, ukoliko nabavi 60 borbenih aviona F-15EX, dobije i integrisanu lokalnu industrijsku bazu, koja bi obuhvatila proizvodnju, usluge održavanja, transfer znanja i obuku kadra. Zvaničnici Boinga su otkrili i da su u tom cilju već ostvareni kontakti sa saudijskom kompanijom SAMI („Saudi Arabian Military Industries“).

Ratno vazduhoplovstvo Saudijske Arabije već poseduje borbene avione F-15. Saudijska Arabija je krajem decembra 2011. godine, u ugovoru vrednom 29,4 milijarde dolara, naručila 84 borbena aviona F-15SA, a sporazum je obuhvatio i modernizaciju postojećih 70 F-15S na standard F-15SA, kao i hiljade raketa i avio-bombi.

Ova država, na papiru, raspolaže jednim od najsposobnijih ratnih vazduhoplovstava na svetu, kako po kvalitetu, tako i po brojnosti tehnike. Međutim, ni oko 230 F-15, ni 70 EF-2000, ni skoro 80 Tornada, ni raketni sistemi THAAD i „Patriot“ nisu bili dovoljni da u proteklih više od 10 godina Saudijci poraze Hute u Jemenu, niti da se u većoj meri samostalno odbrane od Irana.

Tokom ove godine saudijski vazdušni prostor od napada iranskih raketa i dronova, osim SAD, koje tamo već dugi niz godina imaju značajno vojno prisustvo, branili su i Grčka (baterija sistema PVO „Patriot“) i Pakistan (borbeni avioni JF-17 i sistem PVO HQ-9).

U okviru „Task Force Air – Arabia“, Italija je u drugoj polovini marta ove godine u Saudijsku Arabiju poslala leteći radarski sistem E-550A CAEW, četiri borbena aviona EF-2000, transportne avione „Super Hercules“ i leteće cisterne KC-767.

Pre pet dana u saudijskoj vazduhoplovnoj bazi Al Taif/King Fahd je prilikom napada Huta pogođen jedan italijanski EF-2000, ali još nije poznato koliko je oštećen, niti da li je možda i uništen.