Zemlje EU razmatraju rezove u budžetu: Zbog manjka novca nema za sve

Zbog toga će smanjenje planiranih izdataka biti neizbežno, navodi se u internom diplomatskom dokumentu u koji je Euraktiv imao uvid.

Ambasadori zemalja članica EU u sredu će razgovarati o strukturi rashoda u okviru narednog sedmogodišnjeg budžetskog plana Unije za period od 2028. do 2034. godine, dok vlade pokušavaju da usaglase nivo potrošnje, izvore finansiranja i način raspodele novca po različitim oblastima.

"Uz nevoljnost mnogih da povećaju svoje doprinose budžetu EU i različit nivo spremnosti za različite delove novog paketa sopstvenih prihoda, ovi faktori ukazuju na potrebu da razmotrimo nivo ambicija kada je reč o povećanju rashoda", navodi se u dokumentu irskog predsedavanja Savetu EU.

Irsko predsedavanje Savetu EU zatražilo je od ambasadora da predlože izmene koje bi paket Evropske komisije učinile prihvatljivijim, uključujući moguće kompromise u pogledu ukupne vrednosti budžeta i procenu da li je prethodni pregovarački predlog predstavljao odgovarajuću ravnotežu rashoda u budućem budžetu

Od ambasadora je zatraženo i da iznesu "konkretne predloge" o tome koji bi ukupni iznos budžeta za njihove zemlje bio prihvatljiv.

Kako navodi Euraktiv, i dalje postoje duboke neusaglašenosti u odnosu prema predlogu Evropske komisije za budžet od dva biliona evra, koji predviđa velike strukturne promene u načinu trošenja novca, dok većina vlada odbija da poveća svoje doprinose u trenutku kada nacionalne prestonice smanjuju javnu potrošnju.

Dodatni problem predstavlja nepostojanje saglasnosti o tome kako obezbediti nove izvore prihoda za budžet EU, poznate kao "sopstveni prihodi", zbog čega je u središtu pažnje pitanje ukupnog nivoa potrošnje i oblasti koje treba finansirati, oko kojih među evropskim zemljama postoje duboke podele.

Grupa fiskalno konzervativnijih članica, među kojima su Nemačka, Holandija i Švedska, zalaže se za "moderan" budžet usmeren na odbranu i konkurentnost, uz smanjenje izdvajanja za tradicionalne politike, uključujući poljoprivredu i koheziju.

S druge strane, zemlje koje podržavaju kohezionu politiku, među kojima su Italija, Poljska i Španija, protive se smanjenju sredstava namenjenih siromašnijim regionima i poljoprivrednicima.