Kako posluju nemački giganti: Rekordne zarade, a radnici na ulici

Ukupno gledano, 40 najvećih nemačkih kompanija iz indeksa DAX zaradilo je u drugom kvartalu 2026. godine više nego u bilo kom drugom periodu ranije, pokazuje analiza konsultantske kuće EY (Ernst & Young).

"Kumulativni operativni profit (EBIT) analiziranih preduzeća porastao je u odnosu na isti period prošle godine za 16 odsto, odnosno za sedam milijardi evra, na rekordnu vrednost od 52,6 milijardi evra", navodi EY. Ukupan prihod takođe je dostigao novu najvišu tačku od oko 463 milijarde evra – što je rast od 4,6 odsto, odnosno skoro 20,5 milijardi evra.

Ko je ostvario najveći rast, a ko pad profita?

Najveći kvartalni profit ponovo je prijavio Dojče Telekom sa 6,9 milijardi evra, a slede Alijanc sa 4,9 milijardi evra, Folksvagen sa 3,5 milijardi evra i Simens sa 3,4 milijarde evra. 

Najjači rast profita ostvarili su Bajer (hemija i farmaceutska industrija) i Vonovija (nekretnine). Nasuprot tome, najveći pad profita zabeležen je pretežno u automobilskom sektoru: kod BMW-a profit je pao čak za 39 odsto, dok su Folksvagen (minus 9 odsto) i proizvođač komercijalnih vozila Daimler Truck (minus 9 odsto) takođe morali da prihvate manju zaradu.

Rast u pojedinim granama

Međutim, prvi utisak vara: rast prihoda i profita uglavnom nose samo malobrojne privredne grane koje trenutno profitiraju od vanrednih ekonomskih kretanja – od vojne industrije do onih koje imaju korist od globalnog buma veštačke inteligencije i centara podataka.

Prema analizi EY, hemijske kompanije, koje su godinama u krizi, takođe su zabeležile rast u drugom kvartalu. One su imale koristi od tenzija na Bliskom istoku i uskih grla u snabdevanju u Aziji koja su iz toga proizašla.

Profit se ostvaruje u inostranstvu

"Ko gleda samo rekordne sume, mogao bi pomisliti da je kriza u Nemačkoj prošla – ali stvarnost je potpuno suprotna", kaže Henrik Alers, predsednik upravnog odbora u EY.

Potražnja na domaćem tržištu u Nemačkoj ostaje slaba, a rast profita i prihoda ostvaruje se prvenstveno van njenih granica.

"Trenutni skokovi profita se u mnogim slučajevima duguju spoljnim, vanrednim faktorima“, analizira Jan Brorhilker, izvršni partner u EY Nemačka. „Oni mogu nestati isto tako brzo kao što su i došli.“

Strukturni problemi mnogih vodećih nemačkih kompanija nisu rešeni. Preveliki administrativni aparati, visoka osetljivost na geopolitičke krize, novi talas carina i zatvaranja tržišta, kao i previsoki troškovi poslovanja u Nemačkoj – ovi osnovni problemi, prema navodima EY, i dalje nepromenjeno postoje.

Radna mesta nastaju tamo gde i profit – u inostranstvu

Sveukupno gledano, broj zaposlenih u DAX kompanijama nastavlja da opada: na dan 30. juna 2026. ove kompanije su imale oko 3,49 miliona radnika, što je prema proračunima EY za 41.000 (odnosno 1,2 odsto) manje nego godinu dana ranije.

U nemačkoj auto-industriji radna mesta nestaju brže nego u bilo kojoj drugoj grani. Krajem prve polovine 2026. godine u automobilskom sektoru bilo je zaposleno 691.500 ljudi, što je najmanje od 2005. godine, kako izveštava Savezni zavod za statistiku.

Šef EY za Nemačku Alers vidi nekoliko trendova koji utiču na zapošljavanje: Sa jedne strane, brojne velike kompanije ukidaju radna mesta u okviru ambicioznih programa za smanjenje troškova – to je proces koji će se verovatno nastaviti. Sa druge strane, napredak veštačke inteligencije menja strukturu zapošljavanja, posebno u administrativnim funkcijama.

Iako se veliki broj kompanija iz indeksa DAX širi i otvara nova radna mesta, to se uglavnom dešava u inostranstvu, jer poslovanje u Nemačkoj globalno aktivnim kompanijama donosi previše troškova.

A kako su plaćeni menadžeri?

Dok kompanije štede i ukidaju radna mesta, njihovi čelnici ne mogu da se požale na „platu". Ovih dana objavljena je lista najplaćenijih menadžera u Nemačkoj na osnovu podataka za prošlu godinu.

Kristijan Klajn (46), šef SAP-a, zaradio je najviše od svih menadžera u Nemačkoj – 10,9 miliona evra (što iznosi oko 30.000 evra dnevno). Sledi šef Dojče banke Kristijan Zeving (56) sa 10,5 miliona evra. Norvežanin Bjorn Gulden (61), koji vodi Adidas, prošle godine je dobio 9,8 miliona evra. 

U širem indeksu EURO STOXX 50, koji obuhvata 50 najvećih kompanija iz Evrozone na berzi, Klajn zauzima šesto mesto.

Najplaćeniji menadžer u Evrozoni je Brazilac grčkog porekla Mišel Dimitrios Dukeris (53), koji vodi najvećeg proizvođača piva na svetu AB InBev. Ta kompanija sa sedištem u Belgiji je vlasnik brendova kao što su Budweiser (SAD), Corona (Meksiko), Beck's (Nemačka) i Stella Artois (Belgija). Dukeris je prošle godine inkasirao čak 63,9 miliona evra- samo 1,9 miliona manje nego prvi čovek Applea, Amerikanac Tim Kuk (65).

Međutim, SAD su u sasvim drugoj ligi: najplaćeniji menadžer prošle godine bio je 64-godišnji Dejvid Solomon (Goldman Sachs) sa nešto više od 105 miliona evra.