Stižu nova pravila: Kafa bi mogla da poskupi i 300 odsto, a nije ni jedina

Analiza Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), naučne službe Evropske komisije, potvrđuje upozorenja proizvođača izvan EU: zabrana i najmanjih tragova nekih od najopasnijih pesticida, čija je upotreba u Uniji zabranjena zbog zdravstvenih i ekoloških rizika, mogla bi da smanji ponudu i podigne cene, prenosi Tportal.

U najnepovoljnijem, hipotetičkom scenariju, u kojem se proizvođači izvan EU uopšte ne bi prilagodili novim pravilima, cena kafe mogla bi da poraste čak 332 odsto, a citrusa 82 odsto, navodi JRC, a prenosi Politico.

Uvoz poljoprivrednih proizvoda u EU pao bi za 41 odsto, dok bi stočari plaćali skuplju stočnu hranu.

I u realističnijim scenarijima, u kojima bi se strani proizvođači u različitoj meri prilagodili novim zahtevima, potrošačke cene bi porasle, a uvoz bi se smanjio. Istovremeno bi porasla proizvodnja unutar EU.

Brisel se tako suočava sa nezgodnim političkim izborom: udovoljiti evropskim poljoprivrednicima koji traže ravnopravnije uslove tržišnog takmičenja ili rizikovati rast cena hrane za potrošače.

Predložena zabrana ostataka pesticida deo je paketa o bezbednosti hrane i stočne hrane, a podržavaju je evropski poljoprivrednici. Oni već dugo upozoravaju da moraju da se pridržavaju strožih pravila od konkurenata iz trećih zemalja. Mera je delom zamišljena i kao odgovor na njihovo nezadovoljstvo trgovinskim sporazumom EU sa Mercosur-om, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Kako na voću i povrću ne bi ostali tragovi spornih supstanci, strani proizvođači bi u praksi morali da prestanu da koriste pesticide obuhvaćene zabranom. Kritičari tvrde da bi takav pristup mogao da bude u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine jer EU zapravo svoja pravila nameće proizvođačima iz drugih delova sveta. Reč je o takozvanoj klauzuli ogledala.

Međunarodne organizacije proizvođača upozoravaju da predlog prevazilazi postojeće mere zaštite zdravlja i pokušava da nametne jedinstven model poljoprivrednicima koji rade u različitim klimatskim uslovima i suočavaju se sa različitim štetočinama.

"Usklađivanje standarda"

"Izbor je između bobičastog voća dostupnog tokom cele godine, koje je zdravo, bezbedno i po prihvatljivoj ceni, i ograničene proizvodnje po visokoj ceni", rekao je Amine Benani, predsednik Marokanskog udruženja proizvođača crvenog voća.

Ono što Brisel naziva "usklađivanjem standarda" u praksi predstavlja "trgovinsku barijeru", poručio je Bennani. Dodao je da se sa njegovim udruženjem niko nije konsultovao, iako bi nova pravila mogla da utiču na 250.000 Marokanaca zaposlenih u tom sektoru.

Slična upozorenja stižu iz Južne Afrike, Kanade, Hondurasa, Brazila i Kalifornije, čiji proizvođači strahuju od posledica po izvoz i radna mesta.

Brisel ide dalje od postojećih standarda

Evropska komisija tvrdi da želi da spreči da se najopasnije supstance, čija je upotreba zabranjena unutar EU, na evropsko tržište vraćaju kroz uvezenu hranu. Zbog toga bi dozvoljeni nivo njihovih ostataka bio spušten na tehničku nulu.

Komisija i strani proizvođači slažu se da su postojeći maksimalni nivoi ostataka pesticida već određeni tako da hrana bude bezbedna za ljudsko zdravlje. Kritičari zato tvrde da Brisel novim pravilima ide značajno dalje od postojećih zdravstvenih standarda, nastojeći da ukloni i tragove supstanci zabranjenih zbog širih zdravstvenih i ekoloških rizika.

Komisija još nije odredila koji bi tačno pesticidi bili obuhvaćeni novim pravilima. JRC je identifikovao 18 aktivnih supstanci koje bi mogle da budu obuhvaćene zabranom, što bi uticalo na 235 proizvoda iz 86 zemalja.

Australija, Kanada, Paragvaj i SAD već su osporili plan pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), dok Međunarodno udruženje za sveže proizvode tvrdi da postojeći globalni standardi bezbednosti hrane već štite potrošače i omogućavaju trgovinu.

Deo članica EU ipak snažno podržava klauzule ogledala kako bi evropske poljoprivrednike zaštitile od konkurencije koja ne podleže jednakim ograničenjima. Posebno je glasna Francuska, koja je početkom godine već zabranila određene proizvode sa ostacima pesticida čija je upotreba u EU zabranjena, ograničivši tako i uvoz dela krompira i avokada.