Iran pronašao slabu tačku globalne ekonomije: Ugroženi bilioni dolara

Nakon što je godinama gađao rafinerije, naftovode i turističke atrakcije u susednim zemljama, Teheran je vatrenu moć usmerio na infrastrukturu koja pokreće ključne tehnologije budućnosti. Iran i SAD do sada su izveli napade na najmanje pet centara podataka u regionu, uključujući i nedavni ponovljeni iranski raketni napad na Amazonov (AWS) centar u Bahreinu. Satelitski snimci potvrdili su velika oštećenja na tom objektu.

Dok su sajber napadi na centre podataka godinama uobičajeni, njihovo fizičko uništavanje projektilima i dronovima novost je od ove godine. Iranska Revolucionarna garda objavila je spisak od 29 tehnoloških meta u regionu, među kojima su lokacije u vlasništvu giganata poput Amazona, Googlea, Microsofta, Nvidije i Palantira. Za Teheran su to legitimni vojni ciljevi jer te kompanije pružaju usluge za američke vojno-obaveštajne projekte, prenosi Jutarnji list.

Ugroženo više od dva biliona dolara investicija

Ovi napadi ne pogađaju samo SAD već i države Persijskog zaliva koje su se pozicionirale kao treći globalni AI centar, uz SAD i Kinu.

Saudijska Arabija ulaže ogroman deo svog državnog fonda u veštačku inteligenciju, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati sa SAD ugovorili projekat Stargate, vredan 500 milijardi dolara. Ukupno su zemlje Zaliva obećale više od dva biliona dolara investicija u veštačku inteligenciju, uz uslov prekida tehnoloških veza sa Kinom.

Shutterstock/Dancing_Man

"Napadi narušavaju poverenje u region koji je trebalo da bude ključan za AI inovacije. Takođe jasno pokazuju ulogu ovih kompanija u ratovanju, kao i dokle je Vašington spreman da ide kako bi ih zaštitio", ističe Helima Kroft, šefica globalne strategije u RBC Capital Markets.

Stručnjaci upozoravaju da je granica između vojnog i civilnog ovde nevidljiva: na objektima ne piše „vojni podaci“, a isti serveri istovremeno pokreću i privatni biznis i vojne operacije.

"Iz iranske perspektive, kada gledaju Amazon, kao da vide nacrtanu američku zastavu", slikovito opisuje Endru Redi, profesor sa Berklija.

Skok cena osiguranja i neodlučnost investitora

Pitanje je kako zaštititi ove objekte koji su u osnovi velika skladišta sa izuzetno skupom opremom. Fizička zaštita od projektila i dronova gotovo je nemoguća, pa se sistemi oslanjaju na redundanciju – automatsko prebacivanje podataka i računarske snage na drugu lokaciju u slučaju uništenja.

Iako države Zaliva i dalje raspolažu ogromnim kapitalom, strane tehnološke kompanije sada dvaput razmišljaju o novoj izgradnji u regionu u kojem njihova imovina nije sigurna. Dodatni problem predstavljaju troškovi osiguranja, koji su naglo porasli, dok pojedine osiguravajuće kuće u potpunosti odbijaju da pruže pokriće.

Uz već postojeći rast cena mikročipova, građevinskog materijala i radne snage, izgradnja centara podataka u Zalivu postala je rizik koji mnoge kompanije više ne žele da preuzmu – naročito kada im je na krovu nacrtana meta, zaključuje CNN.