Kina zabranila izvoz važnog gasa: Evropska unija očajna

Odluka Pekinga dolazi u trenutku kada je globalna ponuda helijuma već narušena zbog sukoba na Bliskom istoku, odakle je stizao deo tog gasa, pa je pritisak na tržište još veći, piše Fajnenšel Tajms.

Iako Kina nije među vodećim svetskim proizvođačima helijuma, do sada je imala važnu ulogu u njegovoj distribuciji ka Evropi jer su ruske količine gasa, ističu analitičari, prolazile upravo kroz kineske trgovačke kanale.

Rusija je proizvodila oko deset odsto svetskog helijuma, a Katar je pre izbijanja sukoba sa Iranom obezbeđivao približno trećinu globalnih zaliha. Seokjoon Kwon, profesor na Univerzitetu Sungkyunkwan u Seulu, zabranu izvoza tumači kao kinesku pripremu za "novu nestašicu".

Evropska unija potpuno je zavisna od uvoza helijuma, a zbog njegove važne uloge u medicini, proizvodnji čipova i nauci zvanično ga je klasifikovala kao kritičnu sirovinu. Glavni evropski dobavljači su SAD, Katar i Alžir, a konsultantske kuće su prethodnih godina zabeležile značajan rast uvoza iz Kine – sa 28,6 tona uvezenih 2022. godine količina je porasla na 1.630 tona u 2023. Analitičari veruju da je reč o ruskom proizvodu koji stiže preko posrednika, iako je EU 2024. zabranila direktan uvoz helijuma iz te zemlje.

Tržište helijuma izrazito je netransparentno jer se njime ne trguje na javnim robnim berzama kao naftom, ali AKAP procenjuje da je Kina između marta i maja 2026. izvozila oko 16 odsto helijuma uvezenog iz Rusije. Procene konsultantske kuće AKAP Energy pokazuju da kineski reeksport helijuma ka Evropi kontinuirano raste poslednjih 18 meseci i da je ostao na povišenom nivou i nakon početka rata sa Iranom.

Analitičari navode da se cena helijuma za trenutnu isporuku od početka sukoba na Bliskom istoku gotovo udvostručila, a rastu i cene u dugoročnim ugovorima.

Dodatni poremećaj izazvalo je privremeno zaustavljanje rada velikih proizvodnih kapaciteta, među kojima je i kompleks Ras Laffan kompanije QatarEnergy, najveće svetsko postrojenje za tečni prirodni gas, o čemu je pisao Rojters. To je za helijum važno jer se ne vadi iz zemlje, već je zapravo nusproizvod u proizvodnji i ukapljivanju prirodnog gasa.

Iako Katar i Rusija imaju značajnu ulogu u proizvodnji helijuma, SAD su i dalje zemlja koja ga proizvodi u najvećim količinama. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, Sjedinjene Američke Države su 2025. godine proizvele 81 milion kubnih metara helijuma, Katar 63 miliona kubnih metara, a Rusija 18 miliona kubnih metara. Još jedan važan igrač na globalnom tržištu helijuma je Alžir, koji je prošle godine proizveo 11 miliona kubnih metara.

Vrednost evropskog tržišta helijuma procenjuje se na više od 800 miliona dolara, uz prognozirani godišnji rast od pet do osam odsto. U Hrvatsku se helijum uvozi u tečnom ili gasovitom stanju preko međunarodnih dobavljača specijalnih gasova, a na domaćem tržištu distribuiraju ga, na primer, kompanije SOL Croatia i Messer Croatia Plin.

Posledice poremećaja već osećaju brojni industrijski sektori. Cliff Cain, komercijalni direktor kompanije Pulsar Helium, rekao je da se stanje na tržištu poslednjih meseci dodatno pogoršalo, pa su "primili mnogo upita" i razgovarali sa kupcima iz javnog i privatnog sektora, uključujući one u SAD i Japanu.

Nestašice su pogodile i korisnike poput vazduhoplovnih i kompanija za zavarivanje. U vazduhoplovnoj industriji ovaj gas koristi se za održavanje pritiska u rezervoarima za gorivo, prečišćavanje kriogenih sistema i otkrivanje mikroskopskih pukotina na trupu letelica. U zavarivanju služi kao zaštitni gas koji stvara izuzetno vruć luk, obezbeđuje duboko prodiranje zavara i štiti istopljene metale poput aluminijuma od kontaminacije iz vazduha.

Budući da su globalne zalihe helijuma još pre rata sa Iranom bile na niskom nivou, neizvesno je da li manjak katarskog snabdevanja može biti nadoknađen.

"Naredne nedelje pokazaće da li se diverzifikacija od katarskog snabdevanja dogodila dovoljno brzo kako bi se izbegli uticaji na proizvodnju", rekao je Nick Lawson, izvršni direktor trgovačke banke Ocean Wall.

Slična upozorenja stižu i iz tehnološkog sektora. Sabina Ciofu, direktorka za međunarodnu politiku i strategiju u trgovinskom udruženju techUK, rekla je da su njegovi članovi nabavljali zalihe iz alternativnih kanala, ali da bi "dugotrajna ograničenja mogla imati šire implikacije na globalne lance snabdevanja tehnologijom".

Na posledice upozorava i industrija poluprovodnika.

"Tržište se očigledno zaoštrilo, a kompanije iz sektora poluprovodnika suočavaju se sa višim cenama, strožom raspodelom količina i složenijom nabavkom", rekao je Ajit Manocha, predsednik industrijskog udruženja SEMI.

Stručnjaci procenjuju da će proizvođači poluprovodnika lakše apsorbovati rast troškova od sektora poput zdravstva, gde su mogućnosti prilagođavanja znatno manje. Očekuje se da će raspoložive količine helijuma prvo biti usmerene ka tehnološkom i zdravstvenom sektoru, dok bi najveći gubitnici mogle da budu industrije poput potrošačke elektronike.

Sjedinjene Američke Države su pritom u povoljnijem položaju jer raspolažu značajnom domaćom proizvodnjom helijuma. Kompanija Premier Inc., koja u ime američkih bolnica nabavlja helijum, saopštila je da je medicinski sektor i dalje prioritet i da "članovi ne prijavljuju poremećaje koji utiču na rad magnetne rezonance ili proizvode sa mešanim gasovima".