Amerika u velikom problemu: Sukob s Iranom ispraznio strateške rezerve

Strateške rezerve nafte Sjedinjenih Američkih Država pale su na nivoe koji nisu viđeni od 1983. godine, nakon što je administracija odobrila povlačenje miliona barela kako bi stabilizovala tržište usled sukoba sa Iranom. Ovaj potez izaziva zabrinutost stručnjaka koji upozoravaju na ranjivost SAD u slučaju budućih poremećaja u snabdevanju, piše Rojters.

Zalihe sirove nafte u američkim Strateškim naftnim rezervama (SPR) pale su na najniži nivo od marta 1983. godine, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost zbog energetske bezbednosti zemlje u jeku pojačanih globalnih tenzija.

Prema poslednjim podacima Ministarstva energetike, samo prošle nedelje povučeno je oko 5,1 milion barela, čime su se ukupne zalihe spustile na svega 311,4 miliona barela. Ovako nizak nivo nije zabeležen više od četiri decenije, a posledica je odluke vlade da interveniše na tržištu kako bi ublažila cenovne šokove izazvane eskalacijom sukoba na Bliskom istoku.

Ukupne zalihe nafte u SAD, koje uključuju komercijalne i strateške rezerve, takođe su pale na najniži nivo od 1984. godine, dostigavši 726,2 miliona barela, a novi podaci očekuju se uskoro.

Ovo drastično smanjenje deo je šireg i unapred dogovorenog plana američke vlade o oslobađanju ukupno 172 miliona barela iz strateških rezervi. Odluka je doneta kao direktan odgovor na poremećaje u snabdevanju koji su nastali nakon početka američko-izraelskog rata protiv Irana krajem februara. Od tada do danas, iz rezervi je povučeno više od 104 miliona barela nafte.

Akcija Sjedinjenih Država nije izolovan slučaj, već deo koordinisanog međunarodnog napora u kojem učestvuju 32 zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (IEA). Zajednički cilj je oslobađanje ukupno 400 miliona barela nafte i derivata kako bi se stabilizovale cene energije na globalnom tržištu, koje su naglo porasle zbog pretnji ključnim pomorskim rutama poput Hormuškog moreuza.

Američki ministar energetike Kris Rajt opravdao je ovaj potez kao neophodnu meru za stabilizaciju tržišta i zaštitu američkih potrošača i privrede od nepredvidivih poremećaja. Međutim, tempo kojim se rezerve prazne izazvao je uzbunu među energetskim analitičarima.

Mnogi od njih upozoravaju da brzo iscrpljivanje ove ključne "sigurnosne mreže" ostavlja Sjedinjene Države opasno ranjivim na buduće šokove u snabdevanju. Kritičari tvrde da bi, u slučaju nove krize, SAD imao znatno manje manevarskog prostora za reakciju, što bi moglo da dovede do još većih promena cena nafte i teških ekonomskih posledica.

Situacija je podstakla i žestoku političku debatu unutar SAD. Sadašnja administracija upire prstom u prethodnu, optužujući je za značajno povlačenje zaliha tokom 2022. godine i dugogodišnje zanemarivanje ključne infrastrukture za skladištenje.

S druge strane, kritičari aktuelne vlade tvrde da se rezerve koriste kao politički alat za kratkoročno obuzdavanje cena goriva uoči izbora, umesto da služe svojoj izvornoj svrsi – kao zaštita od stvarnih katastrofalnih prekida u snabdevanju. Uprkos kritikama, administracija je predstavila plan za dopunu rezervi.

Planirano je da se iskoristi mehanizam takozvane zamene (exchange/swap), prema kojem će kompanije koje sada povlače naftu iz rezervi biti obavezne da kasnije vrate veću količinu, čime bi se rezerve dopunile bez troška za poreske obveznike. Ministarstvo energetike očekuje da će na taj način vratiti oko 200 miliona barela, što je za 20 odsto više od povučene količine.

Istorija i budućnost američke "polise osiguranja"

Strateške rezerve nafte uspostavljene su 1975. godine kao odgovor na naftni embargo arapskih zemalja, sa jasnim ciljem ublažavanja budućih poremećaja u globalnom snabdevanju. Rezerve se čuvaju u ogromnim podzemnim slanim pećinama duž obala Teksasa i Luizijane, a njihov maksimalni kapacitet iznosi 714 miliona barela. Danas stručnjaci raspravljaju o idealnoj veličini rezervi u promenjenom energetskom okruženju.

Dok jedni smatraju da bi rezerve trebalo hitno vratiti na nivo od 500 do 600 miliona barela kako bi se obezbedila adekvatna zaštita, drugi tvrde da rekordan rast domaće proizvodnje nafte u SAD smanjuje potrebu za tako velikim zalihama.

Istovremeno, raste zabrinutost zbog zastarele infrastrukture SPR-a, što bi moglo da ugrozi sposobnost brzog i bezbednog povlačenja ili dopune nafte u kriznim situacijama. Izveštaj Vladine kancelarije za odgovornost (GAO) već je upozorio na ozbiljna kašnjenja u popravkama i smanjene kapacitete sistema.

Dugoročno, energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima postavlja pitanje buduće svrhe strateških rezervi nafte, a neki analitičari predlažu da se ovaj koncept proširi i na ključne metale za zelenu tranziciju, poput litijuma i bakra.