Skandal u Meti: Veštačka inteligencija zagorčala život radnicima

Grupa zaposlenih u kompaniji Meta podnela je tužbu saveznom sudu u Kaliforniji, tvrdeći da je kompanija koristila alate veštačke inteligencije (AI) za izbor radnika za otpuštanje, pri čemu su među pogođenima bili zaposleni na porodiljskom i medicinskom odsustvu, kao i osobe sa invaliditetom.

U tužbi, koju je podnelo 26 zaposlenih, navedeno je da je Meta tokom smanjenja broja zaposlenih za oko 8.000 ranije ove godine koristila interne AI sisteme za ocenjivanje, rangiranje i odabir radnika za otpuštanje, piše Gardijan.

Prema navodima tužilaca, sistemi su pratili radni učinak i aktivnosti zaposlenih, zbog čega su osobe na porodiljskom ili medicinskom odsustvu, kao i zaposleni sa invaliditetom, bili u nepovoljnijem položaju.

Prema rečima bivših zaposlenih, Meta je koristila više internih AI sistema za ocenjivanje i rangiranje zaposlenih, uključujući veliki jezički model "MetaMate", kao i druge alate koji su pratili produktivnost i korišćenje AI tehnologija.

U tužbi se navodi da su zaposleni koji su koristili zakonom zaštićena odsustva češće birani za otpuštanje, jer sistemi veštačke inteligencije nisu uzimali u obzir vreme koje su proveli van posla.

Među tužiocima je naučnica koja je o otpuštanju obaveštena dva dana pred porođaj, kao i inženjer koji tvrdi da je dobio nižu ocenu zbog odsustva zbog povrede. 

Jedan menadžer navodi da je otpušten 16 dana nakon početka medicinskog odsustva.

Tužioci traže privremenu sudsku zabranu daljeg sprovođenja otpuštanja, kao i naknadu štete koja bi mogla da obuhvati vraćanje na posao, isplatu zaostalih zarada, izgubljenih beneficija i druge vidove obeštećenja.

Portparol Mete odbacio je optužbe, navodeći da su "neosnovane i da nisu zasnovane na činjenicama".

"Odluke o upravljanju radnom snagom i organizaciji donosili su i donose ljudi, a ne veštačka inteligencija", saopštila je kompanija.

U tužbi se takođe navodi da je Meta ranije ove godine pokrenula program za praćenje aktivnosti zaposlenih, koji beleži pritiske tastera, korišćenje miša, istoriju pregledanja interneta, poruke, elektronsku poštu i podatke o lokaciji na uređajima kompanije, prenosi Gardijan.