Nova pravila stupaju na snagu: Zapošljavanje radnika postaje znatno skuplje

Visoki troškovi rada koji nisu povezani sa zaradama smatraju se jednim od uzroka rasta nezaposlenosti, zbog čega vlasti traže nove izvore prihoda za fondove socijalnog osiguranja.

Međutim, upravo zbog planiranih reformi, kompanije u uslužnom sektoru mogle bi da se suoče sa značajnim povećanjem finansijskih opterećenja. Jedna od najvažnijih mera predviđa povećanje nameta na takozvane "mini poslove" (mini-job), oblik zapošljavanja koji je veoma rasprostranjen u Nemačkoj.

Trenutno paušalni nameti za mini poslove, koje u celosti plaća poslodavac, iznose nešto više od 31 odsto zarade zaposlenog. Prema novim planovima, taj procenat mogao bi da poraste na više od 39 odsto. Pored najavljanog povećanja gornjih granica za obračun doprinosa kod osoba sa visokim primanjima, cilj ove mere je da se obezbede dodatni prihodi za fondove zdravstvenog i osiguranja za dugotrajnu negu, bez povećanja opštih stopa doprinosa.

Prema nacrtu zakona koji priprema ministarka zdravlja Nina Varken, očekuje se da bi viši nameti na mini poslove mogli da donesu više od tri milijarde evra dodatnih prihoda godišnje. To bi, međutim, istovremeno predstavljalo i novo finansijsko opterećenje za poslodavce.

Krilo za socijalnu politiku nemačke koalicije CDU/CSU dodatno zagovara ukidanje mini poslova kao oblika dugoročnog zaposlenja.

Mini poslovi predstavljaju oblik marginalnog zaposlenja sa mesečnim primanjima do 603 evra. Za razliku od standardnog radnog odnosa, kod kojeg se doprinosi za socijalno osiguranje dele između zaposlenog i poslodavca, kod mini poslova kompletan trošak doprinosa snosi poslodavac .Zahvaljujući tome, zaposleni na mini poslovima primaju pun iznos zarade bez odbitaka za socijalno osiguranje.Već sada paušalni nameti koje plaća poslodavac premašuju standardni udeo doprinosa za socijalno osiguranje, koji trenutno iznosi nešto više od 21 odsto.

Pored ostalih dažbina i poreza, poslodavci danas za mini poslove plaćaju 13 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje i 15 odsto paušalnog doprinosa za penzijsko osiguranje.

Prema predloženim izmenama, u budućnosti bi morali da plaćaju punu standardnu stopu doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja trenutno iznosi oko 17,5 odsto. Uz to bi bio uveden i doprinos za osiguranje dugotrajne nege od 3,6 odsto, koji se do sada nije obračunavao za mini poslove.

Na udaru i "midi poslovi"

Predloženim reformama obuhvaćeni su i takozvani midi poslovi, odnosno granični oblici zaposlenja sa primanjima do 2.000 evra mesečno. Iako se oni već smatraju radnim odnosima koji podležu punim doprinosima za socijalno osiguranje, za njih važi posebna struktura obračuna, prema kojoj poslodavci snose više od polovine ukupnih doprinosa.

Prema novim planovima, i u ovom segmentu biće povećani doprinosi za zdravstveno osiguranje, što dodatno povećava troškove rada za kompanije.

Predstavnici poslodavaca upozoravaju da bi povećanje nameta praktično moglo da dovede do postepenog gašenja mini poslova u sadašnjem obliku. Oni strahuju da bi veći troškovi poslovanja mogli da rezultiraju otkazima, smanjenjem broja radnih mesta i rastom cena usluga.Prema procenama, mini poslove trenutno obavlja oko šest miliona ljudi u Nemačkoj, zbog čega bi svaka značajnija promena ovog sistema mogla da ima veliki uticaj na tržište rada i privredu zemlje.