Promene u vrhu: Do 2031. postaju treća ekonomija sveta?

Iako se očekuje da će SAD i Kina ostati daleko ispred ostalih, prognozira se da će tržišta u razvoju, poput Indije, Brazila i Meksika, napredovati na globalnoj rang-listi, prema prognozama MMF-a.

SAD i Kina ostaju daleko ispred

Do 2031. godine očekuje se da će SAD i Kina ostati u posebnoj ligi, sa ekonomijama znatno većim od bilo koje druge zemlje. Očekuje se da će dva giganta dodati približno po 6,6 biliona dolara svojim ekonomijama, što odražava rast od oko 20% za SAD i 32% za Kinu.

Projektovani kineski BDP od 27,5 biliona dolara u 2031. godini i dalje bi bio gotovo 11,5 biliona dolara manji od američke ekonomije, iako bi Kina ostala približno četiri puta veća od sledeće najveće ekonomije.

Uprkos snažnom rastu, i SAD i Kina suočavaju se sa značajnim ekonomskim izazovima u narednim godinama, koji bi mogli ugroziti buduću ekspanziju.

SAD se bore sa pojačanom političkom polarizacijom i rastućim državnim dugom, dok kamate zauzimaju sve veći deo godišnje državne potrošnje. Istovremeno, očekivani pad stanovništva u Kini čini ovu izvozno orijentisanu ekonomiju ranjivom na sporiji dugoročni rast.

Indija postaje treća najveća ekonomija

Iako bi SAD i Kina mogle da zadrže ubedljivu prednost u odnosu na druge ekonomije, Indija bi, prema prognozama, trebalo da postane sledeća velika ekonomska sila. Za najmnogoljudniju zemlju sveta predviđa se rast BDP-a od 63,5% do 2031. godine, što bi je učinilo najbrže rastućom velikom ekonomijom u svetu.

MMF očekuje da Indija do 2028. godine prestigne Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo, kada bi njena ekonomija prvi put trebalo da premaši 5 biliona dolara, pre nego što do 2031. prestigne Nemačku i dostigne projektovani BDP od 6,8 biliona dolara.

Uspon Indije iznad nekoliko dugo industrijalizovanih ekonomija stavio bi je u prvi plan promenljivog globalnog ekonomskog poretka. Njena populacija od više od 1,4 milijarde ljudi ostaje jedna od njenih najvećih prednosti, dok indijske kompanije šire svoju konkurentnost na svetskoj sceni.

Ruska ekonomska stagnacija

Između 2016. i 2026. godine ruska ekonomija se više nego udvostručila, što je označilo jedan od najsnažnijih perioda rasta među velikim ekonomijama tokom te decenije. Ipak, predviđa se da će Rusija postati jedina vodeća ekonomija čiji će se nominalni BDP smanjiti do 2031. godine.

Prognozira se da će ruska ekonomija oslabiti između 2026. i 2031. godine, što bi Brazilu, Kanadi i Meksiku omogućilo da je preteknu na rang-listi.

Deo objašnjenja leži u kontinuiranoj zavisnosti Rusije od izvoza goriva i slabom rastu produktivnosti, uz stalne sankcije zapadnih sila, poput SAD i Evropske unije. Međutim, najveći dugoročni ekonomski izazov Rusije mogao bi biti hronični pad stanovništva, koji se pogoršao od početka rata u Ukrajini.