Pooštrava se carina na Temu i Shein: Fiksna suma za male pakete

Ana Brajković, savetnica i stručnjak za maloprodaju iz Hrvatske, navodi da postoji jedan važan detalj.

"Ne radi se jednostavno o tri evra po paketu, nego o tri evra po različitoj kategoriji robe u paketu. To znači da ako u jednoj narudžbini imate, na primer, majicu, kabl, ukras za kuću i dečju igračku, dodatni trošak ne mora biti samo tri evra nego po tri evra na svaku posebnu kategoriju robe. Upravo zato ova mera najviše menja logiku ‘ubaciću još par sitnica u korpu’“, kaže ona, prenosi Capital.

Dodaje da ima još nešto zanimljivo, a to je kako danas kupujemo, zašto tako lako kliknemo „kupi“ i koliko su velike platforme promenile ponašanje potrošača.

"Platforme poput Temua, Sheina i AliExpressa nisu samo klasične onlajn prodavnice. One koriste čitav niz mehanizama koji kupovinu čine bržom, impulzivnijom i emotivnijom: kuponi, odbrojavanja, ‘još malo do besplatne dostave’, personalizovane preporuke, stalni osećaj prilike i vrlo niske cene (tu je čak i kazino efekat pa nemaš osećaj da kupuješ već da nešto osvajaš). Istovremeno nude proizvode niske cene i visokog obrta“, navodi Brajković i dodaje:

"Ali problem nije samo u tome što je nešto jeftino. Problem nastaje kada je kupovina dizajnirana tako da nas što manje zaustavi, a što brže podstakne na još jedan klik — pa ujedno može biti i ‘zavisnička’. Međutim, daleko veći problem je što proizvodi nisu nužno u skladu sa regulativom niti su bezbedni — a potencijalno mogu biti i opasni.“

Iznela je i nekoliko podataka koji dobro pokazuju razmere:

– U 2025. u EU je ušlo oko 5,8 milijardi malih e-commerce pošiljki vrednosti do 150 evra, što je rast od 26% u odnosu na prethodnu godinu.
– To je 16 miliona pošiljki dnevno ili skoro 200 paketa svake sekunde, odnosno oko 13 paketa po osobi.
– Prosečna vrednost artikla u tom segmentu je 8,82 evra.
– Francuski regulator je 2025. testirao više od 600 proizvoda sa međunarodnih e-commerce platformi. 75% nije bilo usklađeno sa EU pravilima, a 46% je bilo i neusklađeno i opasno.

Brajković navodi i da u onlajn kupovini postoji fenomen koji se zove „bracketing“: naručimo više veličina, boja ili varijanti, unapred znajući da ćemo deo vratiti.

Kod skupljih proizvoda to stvara veliki problem povrata, a kod ultra jeftinih proizvoda često se dešava nešto drugo: proizvod se ni ne vraća jer se ne isplati, već ostane u fioci ili završi u otpadu.

„Zato ova tema nije samo pitanje carine. Važno je regulisati trgovačku praksu, posebno kada aplikacije i algoritmi snažno utiču na ponašanje kupaca. Ali jednako je važno edukovati potrošače da znaju da razlikuju jeftinu kupovinu od dobre kupovine“, navodi ona.