EU štiti potrošače i firme: Više od 10 milijardi evra zbog krize na Bliskom istoku

Eksperti Brojgela ipak ocenjuju da ovi potezi nisu dovoljno efikasni, jer se oko četiri petine mera zasniva na širokim i loše ciljanim intervencijama, poput opštih poreskih olakšica. 

Takvi pristupi, prema analizi, ne prate preporuke Evropske komisije, koja insistira na privremenim i precizno usmerenim merama pomoći, prenosi Blumberg. 

Najveći deo fiskalne podrške dolazi iz pojedinih velikih ekonomija, pri čemu Španija čini gotovo polovinu ukupne potrošnje, dok je Nemačka na drugom mestu. 

U nekim zemljama, poput Italije, već se upozorava da nema dovoljno fiskalnog prostora za dugoročno ublažavanje šokova. 

Energetska kriza dolazi u trenutku kada Evropska unija još oseća posledice prethodnog udara izazvanog ratom u Ukrajini, koji je tada doveo do rekordnih cena gasa i ukupne potrošnje od preko pola biliona evra za podršku domaćinstvima i firmama. 

Analitičari upozoravaju da države u novoj krizi ponavljaju iste greške iz 2022. godine, jer evropske vlade ponovo primenjuju brze i široke mere koje mogu da dodatno podstaknu potražnju i time pogoršaju pritisak na cene. 

Evropska komisija procenjuje da je od početka rata na Bliskom istoku i energetskog šoka EU potrošila dodatnih 20 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva. 

Brojgel je nezavisni istraživački institut  sa sedištem u Briselu koji se bavi analizom evropske ekonomske politike. 

Osnovan je 2005. godine i fokus mu je na temama kao što su makroekonomija, energetska politika, fiskalna pravila EU, konkurentnost, klimatska tranzicija i globalna trgovina.