Evo kako nemačka industrija iskorišćava strane radnike

Reč je uglavnom o mladim muškarcima iz trećih zemalja poput Indije i Vijetnama koji dolaze u Nemačku. Nemačke plate mame ljude iz zemalja u kojima se može zaraditi tek delić te sume.

Međutim, san o Evropi za mnoge ljude iz trećih zemalja postaje zamka, jer izgleda da, po dolasku, upadaju u izrabljivačke odnose i jaku zavisnost. Dolaze s vizom za stručnu ili sezonsku radnu snagu i za svoj posao u Nemačkoj plaćaju četvorocifrene ili petocifrene iznose kao naknadu za posredovanje. To su veliki dugovi koje ti ljudi zatim godinama otplaćuju radeći u Nemačkoj.

• EU kaže – ovo nije slanina

To pokazuje istraživanje političkog magazina „Monitor“ nemačke televizije ARD. „Monitor“ u svojoj reportaži prikazuje kako agencije za posredovanje stalno vrbuju jeftinu radnu snagu za nemačku mesnu industriju – i time u Aziji zarađuju veliki novac.

Šta je bilo poznato kompaniji Westfleisch?

„Moja porodica je prodala svo svoje zlato“, priča jedan mladić novinarima „Monitora“. Prošle godine je iz indijske savezne države Kerala stigao u Nemačku radi posla u kompaniji za preradu mesa Westfleisch. On nije izuzetak. Brojni radnici Westfleischa govore o visokim naknadama, među njima i muškarci iz Vijetnama: „Nakon venčanja supruzi i meni je ostalo još nešto novca. Ostatak sam pozajmio od komšija, rodbine i braće i sestara“, kaže jedan od njih.

Westfleisch je na upit „Monitora“ reagovao šokirano: „Izričito ne odobravamo takvo postupanje i kao poslodavac se zalažemo za naše zaposlene.“ Ipak, ova kompanija je priznala da je i sama do sada plaćala naknade i do 15.000 evra agencijama za posredovanje, uz napomenu da su ti iznosi „protivni našem shvatanju vrednosti“.

Stručnjakinja za ljudska prava Mimi Vu iz organizacije „Raise Partner“ iz Vijetnama smatra da odgovornost leži i na kompanijama. „Preduzeća moraju osigurati i kontrolisati da radnici koje zapošljavaju, a koji dolaze preko agencija, ne budu iskorišćavani u procesu regrutovanja. Potrebno je preuzimanje odgovornosti – i to važi za sve vrste regrutovanja, posebno kada je reč o radnoj snazi iz inostranstva.“

Stručna radna snaga – na plati pomoćnog radnika

Kako, međutim, funkcioniše to posredovanje radne snage i koliko zaista znaju kompanije? Za vizu za stručnu radnu snagu ti ljudi moraju dokazati stručnu kvalifikaciju – kako bi u Nemačkoj mogli da rade kao mesari. Na obračunima plata, u koje je „Monitor“ imao uvid, piše da su plaćeni samo kao pomoćni radnici. Westfleisch je na upit odgovorio da se kompanija pridržava svih zakonskih odredbi.

Novinarskom timu je, pored toga, pošlo za rukom da „undercover“, dakle prikriveno, stupi u kontakt s jednom od agencija za posredovanje koje šalju radnike nemačkim kompanijama u mesnoj industriji. Reč je o agenciji GG&C GmbH iz južne Nemačke, koja je u prošlosti za Westfleisch posredovala dolazak više od 100 radnika iz trećih zemalja.

U razgovoru sa prikrivenim novinarima, šefica agencije je govorila o tome da se radnicima iz trećih zemalja može u svakom trenutku dati otkaz – čak i nakon probnog roka. Novinare su pokušali privući i popustom: za tri posredovana radnika plaća se naknada od 2.000 evra samo dva puta, dok je treći radnik „besplatan“.

Na zvaničan upit „Monitora“, agencija GG&C GmbH se ogradila od previsokih ili netransparentnih naknada i naglasila da se zalaže za pravedne uslove. Ipak, priznaje da lokalni partneri u trećim zemljama naplaćuju određene usluge na licu mesta. Westfleisch je naveo da je u međuvremenu prekinuo saradnju sa ovom agencijom.

Među klijentima te agencije nalaze se i druge kompanije nemačke mesne industrije, pa čak i veliki koncerni poput Tönniesa (danas „Premium Food Group“). Ta kompanija je saopštila da je takođe prekinula saradnju s agencijom GG&C GmbH i istakla: „Takva praksa je za nas neprihvatljiva.“ Regrutovanje radne snage, kako tvrde, odvija se isključivo u skladu sa zakonom.

Otkaz u slučaju bolesti?

Ipak, za radnike situacija često ostaje teška. Tako indijski radnici navode da su u Westfleischu dobili otkaz tokom probnog roka jer su bili bolesni. Kako poslodavci često obezbeđuju i smeštaj, za koji se kirija direktno odbija od plate, morali su da napuste svoje sobe. Westfleisch je odgovorio da je u prošlosti „u pojedinačnim slučajevima“ dolazilo do prekida saradnje sa zaposlenima. Sada, kako navode, planiraju uvođenje „finansijskog paketa pomoći za posebno pogođene radnike“.

Istraživanje „Monitora“ je, međutim, pokazalo da je Westfleisch u Vijetnamu sam naplaćivao posredničke naknade zaposlenima. Kompanija je potvrdila da je povremeno naplaćivala paušalne iznose za posredovanje, uz obrazloženje da je to uobičajeno u Vijetnamu i u skladu sa zakonom. Dodaju da su ti iznosi bili „prihvatljivi“ i da su uključivali, između ostalog, i kurs jezika.

Zavisnost zaposlenih i pritisak pod kojim se nalaze dostižu novi nivo kod radnika iz trećih zemalja, kaže sveštenik Peter Kosen iz grada Lengeriha, koji se godinama zalaže za njih: „Porodice su podizale kredite kako bi poslale svoje mlade na put. Taj projekat se ne može jednostavno prekinuti. U suprotnom se vraćate kući bez ičega – samo s dugovima.“

Mesna industrija i "organizovana neodgovornost"

I ranije je mesna industrija bila u fokusu javnosti zbog eksploatacije radnika i angažovanja preko podizvođača. Tada su obećavana poboljšanja.

Politika je reagovala pooštravanjem zakona i, na primer, zabranila određene oblike ugovora po kojima radnici nisu bili direktno zaposleni u velikim kompanijama, već kod podizvođača. Cilj je bio da koncerni više ne prebacuju odgovornost. Ministar rada pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Karl-Jozef Lauman (CDU) tada je stanje opisao kao „organizovanu neodgovornost“.

Na pitanje „Monitora“ o aktuelnim slučajevima, Lauman ne vidi potrebu za promenom zakonskog okvira. Ističe da dolazi do kršenja zakona ako se radnici po dolasku u Nemačku ne zaposle u skladu sa kvalifikacijama ili ne budu adekvatno plaćeni. Ipak, kritički gleda na rad mnogih agencija za posredovanje: „Agencije snose veliku odgovornost pri regrutovanju strane radne snage. Kada ljudi iz inostranstva dođu kod nas da rade, to mora biti pravedno i transparentno.“