Nemačka se od proizvodnje automobila okreće oružju

Nakon decenija u kojima je služila kao proizvodni motor Evrope, zemlja je zapala u najduži period stagnacije od Drugog svetskog rata dok se bori sa konkurencijom iz Kine i padom potražnje. Odgovor je oštar koliko i sama kriza: preoblikovanje industrijske baze u arsenal Zapada.

Svaki mesec nestaje 15.000 radnih mesta

Niz podataka pokazuje kako je stari model na izmaku snage. Svakog meseca oko 15.000 radnih mesta nestaje iz nemačke proizvodnje, uključujući nekada dominantni automobilski sektor, pokazuju vladini podaci. Mercedes-Benz je zabeležio pad dobiti od 49% za 2025. godinu, dok je Volkswagen, drugi najveći svetski proizvođač automobila, objavio da mu je dobit u istom periodu pala za 44% i najavio planove za ukidanje 50.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. godine.

Čak i vodeći brendovi poput Porschea prijavljuju teške udarce, pri čemu je operativna dobit pala za 98% u poređenju sa 2024. godinom, koja je već bila jedna od najgorih u modernoj istoriji kompanije. Većinu posla u nemačkoj ekonomiji sada obavlja uslužni sektor, koji čini oko 70% ekonomskog učinka, dok proizvodnja i dalje drži 20% – a do petine svih uslužnih delatnosti vezano je za industrijske kompanije poput proizvođača automobila.

Sada, dok američke bezbednosne garancije deluju sve nesigurnije, a Evropa žuri u ponovno naoružavanje, Berlin se pozicionira da postane kičma odbrambene industrije kontinenta.

Bilion evra za odbranu

Automobilska industrija prolazi kroz krizu zbog globalnog usporavanja, geopolitičkih rizika i rastuće konkurencije iz Kine, rekao je Klaus Rozenfeld, izvršni direktor Schaefflera, jednog od vodećih svetskih dobavljača auto-delova koji proizvodi sve, od pogonskih sistema do ležajeva – a sada postaje i rastući igrač u odbrambenom sektoru.

Istovremeno, nedavne regulatorne promene u Nemačkoj i Evropskoj uniji poboljšale su pristup tržištu kapitala za odbrambene kompanije, dok su ogromni državni ugovori i javne šeme finansiranja otvorili gotovo bilion evra za odbranu, što je oko 1,2 biliona dolara. Sve je to podstaknuto strahom od ruskog ekspanzionizma i sve neprijateljskijeg globalnog okruženja.

„Veliki trend u nemačkoj ekonomiji je da se ljudi mnogo više nego ranije pitaju ‘kako možemo da doprinesemo onome što nije urađeno tokom proteklih mnogo godina – kako bismo povratili sposobnost da se branimo’ – i to je ono što radimo“, rekao je Rozenfeld.

"Moramo da zasučemo rukave"

Rozenfeldova kompanija sada proizvodi motore za bespilotne letelice, sisteme u oklopnim vozilima i komponente za vojnu avijaciju. Cilj mu je da 10% prometa kompanije – koji trenutno iznosi 24 milijarde evra – dolazi iz odbrambenog odeljenja osnovanog prošle godine, pri čemu bi veći deo proizvodnje obezbeđivalo više od 100.000 zaposlenih i 100 fabrika širom sveta, uključujući osam u SAD.

„U Nemačkoj se mnogo kuka – ako se svi stalno žale da su stvari užasne, ništa neće funkcionisati. Moramo da zasučemo rukave“, poručio je.

Širom nemačkog industrijskog pojasa, fabričke trake koje su nekada pokretale izvozni bum sada se preusmeravaju u mašine za evropsko naoružavanje. Vlada podržava taj proces. Pristup Berlina nije oživljavanje stare ekonomije, već njena zamena. Prazni fabrički pogoni i sve veći broj otpuštenih kvalifikovanih radnika preusmeravaju se u jedini sektor koji se i dalje masovno širi.

Proizvodnja "Patriota" i saradnja sa Izraelom

Volkswagen je u pregovorima sa izraelskim kompanijama kako bi do 2027. godine počeo da proizvodi komponente za izraelski sistem Iron Dome. Niz kompanija uveo je treće smene kako bi proizvodile oružje i municiju za Ukrajinu. Presretači za sistem Patriot, koji su dugo bili isključivo američki proizvod, uskoro će se proizvoditi u Nemačkoj kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.

Gotovo 90% evropskog rizičnog kapitala uloženog u odbrambenu tehnologiju sliva se u nemačke kompanije, pokazuju vladini podaci. „Evropa mora da bude sposobna da se brani, a to takođe znači izgradnju snažne bezbednosne i odbrambene industrije na koju možemo da se oslonimo“, izjavila je ministarka ekonomije Katarina Rajhe.

Rajhe je, zajedno sa kolegama iz vlade, uključujući ministra odbrane, podsticala transformaciju posrnulih proizvodnih kompanija u odbrambene izvođače. „Prenamena postojećih proizvodnih kapaciteta iz drugih industrija može smanjiti prepreke za povećanje domaćih kapaciteta“, rekla je.

Ministarstvo privrede sada finansira platformu za povezivanje, koju je osnovalo glavno udruženje odbrambene industrije BDSV, kako bi povezalo postojeće lance snabdevanja u odbrambenom sektoru sa kompanijama iz drugih oblasti. Ulazak neodbrambenih kompanija u ovaj sektor pomaže u ublažavanju pritiska na tradicionalne lance snabdevanja da povećaju proizvodnju, rekao je čelnik BDSV-a Hans Kristof Acpodijen.

Od motora do oružja

Sebastijan C. Šulte preuzeo je Deutz, pionira motora sa unutrašnjim sagorevanjem starog 162 godine, otprilike dve nedelje pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Kao i mnoge industrijske kompanije, firma je bila pogođena slabljenjem nemačke ekonomije, a rat je dodatno pogoršao situaciju.

„Transformacija kompanije postala je moj posao“, rekao je Šulte. Pošto dolazi iz industrije pomorske odbrane, njegov instinkt bio je da krizu ubrzanu ratom pretvori u priliku. „Naša prednost su stabilni lanci snabdevanja: ono što funkcioniše za motore i rudarsku opremu, funkcionisaće i za odbrambenu industriju“, rekao je.

Dok tradicionalne odbrambene kompanije često imaju veoma duge razvojne cikluse i potrebne su im godine da prošire proizvodnju, proizvođači očvrsli na konkurentnom automobilskom tržištu sposobni su da brzo povećaju kapacitete, naglasio je.

Zaista, Lockheed Martin, američki odbrambeni gigant koji proizvodi projektile za sistem Patriot, proizvodi samo oko 620 presretača godišnje uprkos ogromnoj potražnji izazvanoj ratovima u kojima učestvuju Rusija i Iran.

"Sa reči na dela"

Deutz, kao agilnija kompanija navikla na brze promene ukusa kupaca automobila, reagovao je toliko brzo da sada isporučuje motore za proizvodnju električne energije za sisteme Patriot koje koristi Saudijska Arabija, kao i razne bespilotne sisteme i oklopna vozila. Kompanija je preuzela odbrambene startape i investirala u potpuno novi posao u kojem ranije nije imala iskustva. „Odlučili smo da pređemo sa reči na dela“, rekao je Šulte.

Opklada se isplatila: za razliku od mnogih automobilskih kompanija, firma nije imala masovna otpuštanja dok su radnici prelazili u odbrambenu proizvodnju. Kompanija je prošle godine ostvarila rast prihoda od 15%, piše WJ.