Nemačka pokušala da zaustavi rast cena goriva: Dogodilo se suprotno

Iako benzinske stanice smeju da povećaju cene samo jednom dnevno, praksa pokazuje da gorivo i dalje poskupljuje, piše Tagesschau.

Prema novoj meri, cene goriva mogu da rastu samo jednom dnevno – u podne – dok nakon toga tokom dana smeju samo da padaju. Cilj je bio sprečiti nagle i česte skokove cena, ali stvarnost je drugačija. Na jednoj benzinskoj stanici u okolini Štutgarta cena dizela dostigla je 2,43 evra po litru.

Uprkos visokoj ceni, vozači i dalje dolaze, delom i zbog straha da bi gorivo moglo dodatno da poskupi. „Nije postalo jeftinije, nego skuplje“, kaže Monika Trik. Ramona Konrad dodaje da stalno pokušava da proceni kada je najbolje vreme za točenje, ali često dolazi „na sreću“.

Trgovci: Mera je promašaj

Vlasnici benzinskih stanica otvoreno kritikuju novu regulaciju. Dietelm Jaspers, koji upravlja sa nekoliko stanica u okolini Štutgarta, smatra da pravilo nema smisla. „Ranije su cene išle malo gore pa dole. Sada idu gore i više se ne spuštaju toliko“, kaže Jaspers, dodajući da je reč o „sporom, ali stalnom rastu cena“.

Ističe i da vlasnici stanica nemaju kontrolu nad cenama jer ih određuju naftne kompanije, dok se nezadovoljstvo kupaca sliva upravo na njih. Slična iskustva ima i Tomas Zens, vlasnik nezavisne benzinske stanice kod Karlsruea.

On cene mora da postavlja unapred, bez jasnog uvida u poteze konkurencije. „Nemam nikakav oslonac, ne znam šta će drugi uraditi“, kaže Zens. Zbog toga često podiže cene za osam do deset centi, a potom ih eventualno smanjuje.

ADAC: Cene i dalje rastu

Nemački automobilski klub ADAC potvrdio je da mera nije zaustavila rast cena. Analiza pokazuje da su cene goriva kontinuirano rasle i nakon uvođenja ograničenja. „Ako naftnim kompanijama dozvolite samo jedno povećanje dnevno, one ga jednostavno povećaju više i uračunaju dodatni rizik“, poručuju iz ADAC-a.

Drugim rečima, umesto češćih manjih korekcija, sada dolazi do ređih, ali većih poskupljenja. Zbog slabog učinka otvorena je rasprava o dodatnim državnim intervencijama. Među predlozima su smanjenje poreza na gorivo, ograničavanje cena ili uvođenje posebnih poreza na vanrednu dobit energetskih kompanija.

Deo trgovaca podržava poreska rasterećenja, dok su skeptični prema administrativnom ograničavanju cena. S druge strane, ekonomisti upozoravaju da bi dodatna regulacija mogla imati ograničen učinak. „Važno je pustiti da cene odražavaju stvarno stanje, jer to dovodi do smanjenja potrošnje koje je nužno“, ističe ekonomista Lars Feld sa Univerziteta u Frajburgu.

Rat i dalje diktira cene

Iako su najave primirja na Bliskom istoku dovele do pada cena sirove nafte na svetskim tržištima, to se još ne vidi na benzinskim stanicama. Cene goriva i dalje rastu, a stručnjaci procenjuju da će trebati vremena da se eventualni pad prelije na potrošače.

„Bio bih zadovoljan kada bismo to osetili u roku od nedelju dana, ali realnije je očekivati efekat tek do kraja dvonedeljnog primirja“, kaže Feld. Hoće li cene pasti na nivo pre sukoba zavisiće od toga da li će se situacija dugoročno stabilizovati.