EU strahuje: Preti im fiskalna kriza?

Evropska komisija insistira u razgovorima sa članicama da predložene subvencije za energente, smanjenje poreza i ograničenje cena budu vremenski ograničene i strogo ciljane, tvrde anonimni upućeni izvori za Fajnenšel tajms (FT).

Kako navode izvori, Evropska unija želi da izbegne scenario iz 2022. godine kada je energetska kriza nakon početka rata u Ukrajini podstakla rast inflacije i dovela do ogromnih budžetskih deficita.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da postoji rizik da se aktuelna energetska kriza prelije i na ostatak privrede i naglasio potrebu za koordinisanim pristupom članica EU.

• Haos u Francuskoj: Pumpe ostale bez goriva
• Stižu hitna upozorenja: "Ako nastavimo ovim putem, ostaćemo bez goriva"
• Gorivo u Nemačkoj oborilo sve rekorde

Prema rečima Jorgensena, Komisija pruža tehničku podršku državama članicama kako bi mere ostale u okvirima raspoloživog fiskalnog prostora.

Podaci pokazuju da je odnos javnog duga i bruto društvenog proizvoda (BDP) u Evropskoj uniji porastao sa 77,8 odsto krajem 2019. na 82,1 odsto u trećem kvartalu prošle godine, što dodatno ograničava mogućnosti za nove fiskalne intervencije.

Američki i izraelski napad na Iran doveo je do skoka cena nafte i gasa u Evropi za oko 60 odsto, što je izazvalo strah od nestašice dizela i goriva za avione.

Pojedine zemlje, uključujući Italiju, Poljsku i Španiju, već su smanjile poreze na gorivo, dok druge traže fleksibilnija pravila o državnoj pomoći.

Italija pritom zagovara i ublažavanje fiskalnih ograničenja kako bi države imale više prostora za reagovanje.

Ministri finansija više zemalja predložili su uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou EU, kako bi se ublažio teret za privredu i građane.

Evropska unija uprkos izazovima poziva na oprez prilikom protrošnje, a neki zvaničnici upozoravaju da bi Unija mogla da se suoči sa trećom velikom ekonomskom krizom u poslednjih šest godina, nakon pandemije koronavirusa i početka rata u Ukrajini, koji su već znatno povećali javni dug.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da ciljane mere mogu da ublaže posledice poskupljenja energenata, ali je upozorila da široke i dugotrajne intervencije mogu dodatno podstaći inflaciju. 

Sličnu poruku poslao je i evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, koji je upozorio da prekomerna potrošnja može da ima ozbiljne posledice za budžete evropskih zemalja.