Stižu hitna upozorenja: "Ako nastavimo ovim putem, ostaćemo bez goriva"

Danas, međutim, neki delovi energetskog tržišta reaguju kao da je svet na ivici potpunog presušivanja zaliha. Razlog za to je rat na Bliskom istoku, koji je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, skidajući sa tržišta procenjenih 12 do 15 miliona barela sirove nafte dnevno, piše CNN.

Šok ponude ovih razmera jednostavno nije održiv. Ni hitno puštanje nafte iz strateških rezervi niti obećano povećanje proizvodnje od strane zemalja OPEK+ ne mogu popuniti nastalu prazninu. Na tržištu se sada podižu crvene zastavice zbog fizičke dostupnosti barela potrebnih za podršku globalnoj ekonomiji.

Rast cena

"Što ovo duže potraje, situacija je ozbiljnija. Možda danas nemamo nestašicu, ali s vremenom ćemo je imati", rekao je Andy Lipow, predsednik kompanije Lipow Oil Associates.

"Ako nastavimo ovim putem, ostaćemo bez goriva", upozorio je.

Fjučers i fizička tržišta nafte signaliziraju veliku zabrinutost. Ugovori za isporuku krajem ovog meseca prodaju se po znatno višoj ceni nego ugovori za naredne mesece. Ova situacija, poznata kao „retroaktivnost“, sugeriše da tržište veruje da su zalihe nafte ugrožene, posebno na duži rok.

Ograničena ponuda glavni je razlog što se cena američkih terminskih ugovora za naftu ove godine gotovo udvostručila, a tek je april. Brent, međunarodna referentna vrednost, skočio je iznad 110 dolara po barelu.

Ali, cena stvarnih, fizičkih barela raste još brže, što je dodatni razlog za uzbunu. Cena takozvanog "Dated" Brenta, koja meri vrednost fizičkih barela, prošle nedelje je dostigla 141,26 dolara, najviši nivo od 2008. godine.

• Komšijama poskupljuje gorivo: Evo koliko će od sutra plaćati
• Cene energenata divljaju, država reaguje: Grčka deli subvencije za kupovinu goriva
• Australija u problemu: Pokušavaju da smanje nestašicu goriva na pumpama

Cena rata

"To vam je kao da imate zadnju bocu vode: spremni ste je platiti koliko god treba", rekao je Vikas Dwivedi, globalni energetski strateg u Macquarie Group. "Procena vrednosti fizičke nafte tokom ovakvog poremećaja u snadbevanju više je umeće nego nauka".

Kao još jedan znak nestašice, Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik, navodno naplaćuje kupcima rekordne premije za svoju sirovu naftu. Fajnanšel Tajms izveštava da Saudijska Arabija traži premiju od 19,50 dolara za isporuke azijskim kupcima u odnosu na referentnu cenu nafte Arab Light, te čak do 30 dolara iznad cene Brenta za kupce u Evropi.

Amerikanci takođe plaćaju cenu. Lipou procenjuje da, direktno i indirektno, troše oko 830 miliona dolara više dnevno na benzin, mlazno gorivo i druga transportna goriva nego pre rata. Dok su tržišta sirove nafte privukla najviše pažnje, potencijalna nestašica derivata poput mlaznog goriva, dizela i benzina mogla bi postati ozbiljan problem za ekonomiju.

Cene mlaznog goriva su se udvostručile u poslednjih mesec dana, jer se problemi sa snabdevanjem sirovim gorivom preliju na tržište derivata. Aerodromi obično imaju zalihe mlaznog goriva za samo nekoliko dana, a avio-kompanije su uglavnom prestale da stvaraju sopstvene zalihe poslednjih godina.

Moguće nestašice goriva

Lipov je rekao da je "veoma zabrinut zbog mlaznog goriva", ali je napomenuo da će avio-kompanije početi da otkazuju letove mnogo pre nego što industrija ostane bez goriva. Taj trend se već dešava, a neke kompanije smanjuju kapacitet.

Na primer, kompanija United Airlines planira da smanji svoj raspored letova za 5% tokom narednih šest meseci, što uključuje ključnu letnju sezonu putovanja. Druge avio-kompanije su već počele da povećavaju cene karata i vraćaju novac za prtljag. Neki aerodromi u Italiji, prema podacima agencije Bloomberg, uveli su ograničenja u snabdevanju aviona gorivom.

Ako se rat nastavi i Ormuski moreuz ostane zatvoren još šest do osam nedelja, Dvivedi smatra da bi moglo doći do nestašice dizela, pa čak i benzina, ako moreuz ostane zatvoren tokom letnje sezone vožnje. Ovi problemi se ne rešavaju lako.

Za razliku od sirove nafte, koja se može transportovati alternativnim rutama, mlazno gorivo, dizel i benzin se obično transportuju cevovodima od rafinerija do skladišta. Najranjiviji delovi Sjedinjenih Država su istočna i zapadna obala, koje se oslanjaju na uvoz da bi zadovoljile potražnju.

Racionalizacija potrošnje

"Tržište na Zapadnoj obali moglo bi eksplodirati u trenu", rekao je Tom Kloza, nezavisni naftni analitičar. Neke su zemlje, strahujući od nestašica, počele uvoditi ograničenja kako bi smanjile ogromni jaz između ponude i potražnje.

Na strani ponude, Kina, Tajland, Pakistan i Južna Koreja ograničile su izvoz, dok je Rusija zabranila izvoz benzina. Kako bi smanjile potražnju i borile se protiv nestašica, neke azijske zemlje poput Mjanmara i Bangladeša racionalizuju potrošnju goriva. Naravno, ta ograničenja imaju svoju cenu, uključujući usporavanje lokalne ekonomije.

Sjedinjene Američke Države, najveći svetski proizvođač nafte i vodeća rafinerija, izolovanije su od drugih zemalja. Međutim, SAD nisu imune na fizičku nestašicu nafte i goriva koja već primorava druge nacije da donose teške odluke. "To je kao da imate ogromnu rupu u trupu broda", rekao je Kloza.

"Problem počinje u Aziji, zatim se širi na Afriku i Evropu. U nekom trenutku, stići će i do nas u Sjedinjenim Državama", dodao je.