Globalna ekonomija uzdrmana zbog sukoba u Iranu

Prvi nalazi upitnika poslatih menadžerima nabavke u kompanijama u Sjedinjenim Državama, Evropi i Japanu predstavljaju do sada najsveobuhvatniju sliku ekonomskog uticaja tronedeljnog sukoba koji je na neodređeno vreme isključio veliki deo svetskih zaliha energije.

Skok cena nafte, gasa i drugih srodnih proizvoda predstavlja potencijalni dvostruki udarac za ekonomije širom sveta, koji će se odraziti na širu inflaciju i usporavanje rasta, piše Rojters.

Pored problema koje predstavljaju za lidere tih ekonomija - uključujući i samog američkog predsednika Donalda Trampa - to je već podstaklo mnoge svetske centralne banke da razmotre strožu politiku kako bi obuzdale cenovne pritiske.

• Rat u Iranu uzima danak: Valuta moćne države potonula

• Rat u Iranu košta i Fince: Evo šta je sve poskupelo

• "Ako rat potraje duže od šest meseci, stradaće sve ekonomije sveta"

• Haos na tržištima: Rat u Iranu izbrisao šest biliona dolara sa berzi

Među 21 ekonomijom koje dele valutu evro, rast privatnog sektora je ovog meseca gotovo zastao, jer su kompanije signalizirale povećanje vremena isporuke i rastuće troškove koje će one zauzvrat pokušati da prenesu dalje.

Kompanija S&P Global saopštila je da je njen fleš indeks proizvodnje PMI pao na desetomesečni minimum od 50,5 u martu, što je ispod očekivanja, sa 51,9 u februaru. Vrednost iznad 50 ukazuje na ekspanziju u privatnom sektoru.

Ulazne i izlazne cene u evrozoni pokazale su mnogo oštrije pokrete. U okviru nacionalnih pokazatelja, poslovno poverenje je značajno opalo među francuskim firmama, dok je rast nemačkog privatnog sektora usporen na najniži nivo u poslednja 3 meseca.

• Škotske pumpe ostale bez benzina; IEA za ograničavanje brzine zbog uštede goriva; Srbija nema tih problema

• Tramp u problemu: Rat s Iranom udara na američke novčanike

• Nemačke firme trpe zbog Trampove politike: Više od polovine prijavilo posledice

Kris Vilijamson, glavni ekonomista u S&P Global Market Intelligence, rekao je da su podaci evrozone "alarm za stagflaciju", misleći na rizik od bolne kombinacije stagnacije usred rasta cena.

Anketa S&P Global za SAD pokazala je sličnu sliku najveće svetske ekonomije, gde su više cene energije podigle strah od inflacije usred slabijeg poslovnog raspoloženja koje je ukazivalo na slabije izglede zaposlenja u privatnom sektoru.

Ostale ekonomije Grupe sedam (G7) nisu prošle mnogo bolje. U Britaniji, istraživanje agencije S&P Global pokazalo je da poslovna aktivnost raste najsporijim tempom u poslednjih šest meseci, dok su se troškovi doprinosa proizvođača ubrzali najbržim tempom od 1992. godine.

U Japanu je fleš indeks proizvodnje PMI, koji kombinuje proizvodnju i uslužne aktivnosti, pao na 52,5 u martu sa 53,9 u februaru, što je njegov najsporiji rast u poslednja tri meseca.

Van G7, Indija - koja nabavlja otprilike 90% svoje sirove nafte i skoro polovinu prirodnog gasa iz inostranstva - zabeležila je rast privatnog sektora na najnižem nivou u poslednje tri godine u martu, a troškovi ulaganja su rasli najbržim tempom od juna 2022. godine, što se delimično prenelo na kompanije koje su takođe zabeležile smanjenje marži.

Za sada malo ekonomista govori o tome da je rat gurnuo globalnu ekonomiju u potpunu recesiju, čak i dok se energetski šok od de fakto zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, produbljuje.

"Scenario u velikoj meri zavisi od trajanja sukoba i od izgleda za cene energije", rekao je Nikola Nobile iz Oksford Ekonomiksa, komentarišući uticaj na evrozonu.

Sve je jasnije da ekonomske posledice neće biti kratkotrajne, s obzirom na štetu nanesenu energetskoj infrastrukturi u regionu Zaliva.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECR) je prošle nedelje saopštila da je prerano za kvantifikovanje uticaja sukoba na globalni rast, ali je navela "visok nivo rizika od pada" za globalnu ekonomiju.