Tramp u problemu: Rat s Iranom udara na američke novčanike

Predsednik Donald Tramp, koji je povratak u Belu kuću zasnivao na obećanju o smanjenju troškova života, sada se suočava sa paradoksom – upravo njegova spoljna politika preti da potkopa to obećanje, piše Fox News. .

Rast cena goriva i ratom podstaknuta inflacija stvaraju snažan pritisak na američka domaćinstva i dovode Federalne rezerve u izuzetno zahtevnu poziciju. Malo koja institucija ima toliki uticaj na finansijsku svakodnevicu Amerikanaca kao Federalne rezerve (Fed), iako njihove odluke retko dolaze u fokus šire javnosti.

Centralna banka ne određuje cene hrane ili automobila, ali direktno oblikuje trošak zaduživanja. Visoke kamatne stope trenutno održavaju rate stambenih kredita, auto-kredita i dugova po kreditnim karticama na povišenim nivoima.

Iako se očekivalo da Fed na ovonedeljnom sastanku neće menjati kamate, rat sa Iranom dodatno komplikuje monetarne izglede, naročito ako sukob potraje i cene nafte ostanu visoke.

Vojna eskalacija, započeta krajem februara pod nazivom "Operacija epski bes", proširila se na gotovo ceo Iran i paralizovala Ormuski moreuz - pomorsku rutu kroz koju prolazi oko petine svetske nafte. Uzajamni napadi na energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka pogurali su cenu sirove nafte iznad 100 dolara po barelu prvi put od 2022. godine, izazvavši snažne poremećaje na globalnim tržištima.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava na najveći poremećaj snabdevanja u istoriji, uz pad proizvodnje u Zalivu od najmanje deset miliona barela dnevno i smanjenje tankerskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz za čak 90 odsto.

Posledice su već vidljive za potrošače. Kako raste cena nafte, cene benzina i dizela brzo je prate. Prema podacima od 17. marta, nacionalni prosek cene benzina dostigao je 3,79 dolara po galonu, što je rast od 88 centi u samo mesec dana.

Dizel, ključan za transport i industriju, poskupeo je još snažnije - na 5,04 dolara, odnosno 1,39 dolara više nego mesec ranije. Poskupljuje i avionsko gorivo, što preti rastom cena avionskih karata i dodatnim opterećenjem turističke sezone. Istovremeno, posledice se prelivaju i na tržište nekretnina, gde su kamate na stambene kredite ponovo krenule uzlaznom putanjom.

• Nemačke firme trpe zbog Trampove politike: Više od polovine prijavilo posledice
• Naftni giganti upozorili Trampa: "Kriza će eskalirati"; "Postoji samo jedno rešenje"
• Konkretni rezulati: Kina i Amerika dogovorile saradnju
• Zlato je kod Trampa: Zlatne poluge iz Venecuele primećene u Beloj kući
• Tramp smiruje situaciju: "Ne brinite, cena nafte će uskoro pasti"

Trampov sukob sa Federalnim rezervama

Kombinacija uporne inflacije i prvih znakova slabljenja tržišta rada, uključujući gašenje 92.000 radnih mesta u februaru, dodatno je pojačala Trampov pritisak na predsednika Feda Džeroma Pauela.

Američki predsednik mesecima traži smanjenje kamatnih stopa, tvrdeći da bi jeftinije zaduživanje podstaklo rast privrede i rasteretilo građane. Zvaničnici Feda, međutim, ističu da žele da vide jasne dokaze smirivanja inflacije pre takvog poteza.

Sukob sa Iranom tu je kalkulaciju potpuno promenio, jer novi rast cena energenata stvara dodatni inflatorni pritisak koji opravdava zadržavanje visokih kamata.

Tramp pritom ne ublažava retoriku. Putem društvene mreže Truth Social ponovo je napao Pauela, zahtevajući smanjenje kamata "ODMAH". "Gde je danas predsednik Federalnih rezervi, Džerom ‘Prekasno’ Pauel? Trebalo bi da spušta kamatne stope odmah, a ne da čeka sledeći sastanak", napisao je Tramp, koristeći svoj uobičajeni podrugljivi nadimak. Istovremeno, nastoji da umanji zabrinutost zbog rasta cena, nazivajući tržišne potrese „malom cenom za nacionalnu bezbednost", uz tvrdnju da će energenti po završetku rata "pasti kao kamen“.

Za Trampa je politički trenutak izuzetno osetljiv. Kampanju je gradio na obećanju nižih troškova života, dok aktuelni sukob proizvodi upravo suprotan efekat.

Rat podiže cene energenata, komplikuje odluke Feda i stavlja snažan pritisak na osnovu njegovog ekonomskog narativa, gurajući američkog predsednika u jednu od najtežih političko-ekonomskih pozicija njegovog mandata.