Dramatično upozorenje: "Ni 1973. ni 1977. godine nismo doživeli ono što ćemo sada doživeti"

Situacija je, kako kaže, teža nego tokom dve uzastopne naftne krize 1973. i 1979. godine – kada je svet gubio oko 10 miliona barela nafte dnevno – kao i od kolapsa plinskog tržišta nakon ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Jutarnji list.

"I ne radi se samo o nafti i plinu – prekinute su i neke od ključnih arterija globalne ekonomije, poput petrohemije, đubrivva, sumpora ili helijuma. Njihova je trgovina praktično stala, što će imati ozbiljne posledice za svetsku ekonomiju", rekao je Birol u ponedeljak u National Press Clubu Australije, javlja CNN.

Problem sa Ormuskim moreuzom

Azija je, dodaje, na prvoj liniji ove krize zbog svoje zavisnosti od Ormuskog moreuza – strateški presudnom pomorskom prolazu koji je Iran de facto zatvorio.

"Najvažnije i jedino pravo rešenje ovog problema jeste ponovno otvaranje trgovine kroz Ormuz", poručio je Birol.

• "Iran ima dovoljne zalihe energenata i hrane, nema nestašica"
• Šest moćnih zemalja zajednički objavilo: "Želimo da pomognemo u oslobađanju moreuza"
• Naftni giganti upozorili Trampa: "Kriza će eskalirati"; "Postoji samo jedno rešenje"

Čelnik IEA-e istaknuo je kako agencija pregovara sa državama poput Kanade i Meksika kako bi povećale proizvodnju nafte i ubrzale njeno plasiranje na globalno tržište.

"Raspolažemo zalihama i podstičemo zemlje s rafinerijskim kapacitetima da deluju brže nego inače", rekao je.

Iranski raketni napadi paralizovali su izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Katara, a iako bi Australija mogla delimično nadoknaditi taj manjak, sama to ne može učiniti.

"Australija sama neće moći nadoknaditi celokupni manjak LNG-a koji dolazi s Bliskog istoka, ali očekuje se da će se na tržištu pojaviti novi LNG kapaciteti – kako iz Australije, tako i iz drugih delova sveta", kazao je Birol.

Novo izdanje rezervi

Nakon što je IEA istorijski oslobodila 400 miliona barela nafte kako bi stabilizovala tržište, Birol je naglasio da se i dalje konsultuju s vladama delom sveta i da su spremni pustiti dodatne količine ako bude potrebno.

"Ako zatreba, možemo dodatno snadbevati tržište – i sirovom naftom i derivatima. To će ublažiti pritisak, ali nije rešenje. To je tek način da se smanji bol koju ekonomija trenutno trpi", rekao je.

Najmanje 44 energetska postrojenja u regiji teško su ili vrlo teško oštećena u devet zemalja, upozorio je Birol. U narednom periodu moguće su i mere racionalizacije potrošnje, pa čak i restrikcije nalik onima iz vremena pandemije, pri čemu će najsiromašnije zemlje podneti najveći teret.