Potrošači ostaju kratkih rukava: Amerikanci skupo plaćaju Trampove carine

Uprkos tome što su snosili deo tereta kroz više cene proizvoda, potrošači od tog ogromnog iznosa gotovo sigurno neće dobiti ništa, piše CNN.

Razlog leži u tome što povraćaj novca, kada do njega dođe, ide direktno onome ko je carinu i platio, takozvanom uvozniku za evidenciju.

U praksi, to su veliki trgovački lanci poput Costca, Walmarta i Targeta, a ne krajnji kupci. Ceo proces povraćaja sredstava biće dugotrajan.

Sam Tramp je u petak izjavio novinarima da bi to moglo da potraje i do pet godina.

• Kompanija tuži državu: Amerika da vrati pare od nezakonitih carina
• Situacija je neizvesnija nego ikad: Trampove carine odložile potpis na ključan sporazum sa EU
• Švajcarska se nada dogovoru: Uprkos Trampovim novim carinama, sajdžije ne odustaju
• Novi šok! Tramp se predomislio: Globalna carina još veća

Koliko su potrošači platili?

Iako su kompanije same snosile većinu troškova carina, deo su prebacile na kupce. Istraživanje Laboratorije za cene pri Harvard Business School pokazalo je da su potrošači kroz više cene pokrili otprilike četvrtinu carinskih davanja.

Prema proceni Poreske uprave, carine su prošle godine povećale poreska davanja prosečnog američkog domaćinstva za 1.000 dolara.

Suočena sa pritiskom birača, Trampova administracija mesecima je predlagala isplatu čekova od 2.000 dolara kao pomoć potrošačima.

Međutim, ti čekovi, za koje je potrebno odobrenje Kongresa, ne bi predstavljali povraćaj carinskih davanja, već podsticaj za privredu oslabljenu višim porezima. Nije jasno da li je odluka Vrhovnog suda ugrozila tu ideju.

Ono što je jasno jeste da velika većina potrošača nije direktno platila carine, pa im država ne duguje povraćaj novca.

Ni kompanije verovatno neće vratiti novac

Costco je jedna od hiljada kompanija koje su tužile američku vladu još pre presude Vrhovnog suda kako bi obezbedile povraćaj novca.

Ministar finansija Skot Besent izjavio je prošlog meseca da kupci Costca verovatno neće videti ni cent od eventualnog povraćaja koji kompanija dobije. Uprkos tome, očekuje se da će i druge kompanije slediti taj primer. FedEx je u ponedeljak podneo tužbu i tako postao prva velika korporacija koja je to učinila nakon odluke suda.

Ne postoji zakonska prepreka da kompanije deo vraćenog novca podele sa kupcima, ali je to malo verovatno. S obzirom na visoke pravne troškove koje će imati i činjenicu da su same snosile veći deo troška carina, takav ishod ostaje tek pusta želja.

Potrošači bi ipak mogli da osete olakšanje

Ipak, potrošači bi olakšanje mogli da osete u drugim oblicima. Dejvid Suk, izvršni direktor kompanije The Baby’s Brew, koja proizvodi prenosive grejače za flašice, skeptičan je da li će videti povraćaj 80.000 dolara koje je njegova firma platila na ime carina. Ipak, ako se to dogodi, planira da snizi cene svojih proizvoda.

Suk objašnjava da eventualni povraćaj ne bi pokrio ukupne troškove koje su carine izazvale, a koji uključuju i velika avansna plaćanja kako bi se carine preduhitrile, kao i premije za ubrzanje proizvodnje. Njegovi proizvodi se proizvode u Kini, a kako su se carinske stope na kinesku robu smanjivale tokom prošle godine, već je počeo da snižava cene.

"To se nikako ne bi moglo vratiti u odnosu jedan prema jedan. Koliko god bih to voleo, to jednostavno nije izvodljivo", rekao je Suk za CNN. "Pokušavate da donosite poslovne odluke koje će vam obezbediti opstanak, što je stvarni rizik, a istovremeno da usrećite kupce."