Najveći talas bankarskih spajanja u Evropi

Ova situacija signalizira početak duboke strukturne transformacije tržišta koja bi mogla značajno promeniti način poslovanja banaka širom kontinenta.

Prema dostupnim podacima, vrednost prekograničnih bankarskih spajanja unutar Evropske unije u 2025. godini dostigla je oko 17 milijardi evra, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na približno 3,4 milijarde evra zabeleženih godinu ranije.

Ovaj nagli rast ukazuje na ubrzanu konsolidaciju sektora i sve izraženiju potrebu banaka za povećanjem obima poslovanja kako bi ostale konkurentne u novom tehnološkom i regulatornom okruženju, piše Biznis info.

Šta su glavni razlozi rasta

Glavni pokretači ovog trenda su višestruki. Pre svega, tradicionalne banke suočene su s rastućom konkurencijom fintech kompanija koje, zahvaljujući digitalnim platformama i nižim operativnim troškovima, nude brže i fleksibilnije finansijske usluge. Istovremeno, ubrzani razvoj veštačke inteligencije zahteva ogromna ulaganja u tehnologiju, što manje banke često ne mogu samostalno finansirati.

Dodatni faktor predstavlja značajan višak kapitala u bilansima evropskih banaka, procenjen na stotine milijardi dolara, koji se sve češće koristi za akvizicije umesto za otkup sopstvenih deonica, prenosi Investitor.

U uslovima očekivanog pada kamatnih stopa i smanjenja prihoda od kreditiranja, banke nastoje diverzificirati izvore zarade kroz preuzimanje kompanija iz oblasti upravljanja imovinom, investicionog bankarstva i digitalnih finansijskih usluga.

Važnu ulogu u ovom procesu ima i Evropska unija, koja razmatra izmene regulatornog okvira kako bi olakšala prekogranična spajanja i omogućila stvaranje snažnijih panevropskih bankarskih grupacija sposobnih da konkuriraju velikim američkim i azijskim finansijskim institucijama.

Konsolidacija kao strateški imperativ

Ipak, uprkos rastućem broju transakcija, evropsko bankarsko tržište i dalje ostaje fragmentno. Većina kreditnih aktivnosti odvija se unutar nacionalnih granica, a različiti pravni i regulatorni sistemi među državama članicama i dalje predstavljaju prepreku stvaranju istinski integrisanog finansijskog tržišta.

Ukoliko se trenutni trend konsolidacije nastavi, evropski bankarski sektor mogao bi u narednim godinama postati znatno koncentrisaniji, s manjim brojem, ali finansijski snažnijih institucija. Takav razvoj događaja mogao bi imati dalekosežne posledice – od promena na tržištu rada u finansijskom sektoru do novih uslova kreditiranja za privredu i građane.

Konsolidacija, koja je do pre nekoliko godina bila sporadična i ograničena, danas postaje strateški imperativ za opstanak u sve digitaliziranijem i konkurentnijem globalnom finansijskom sistemu.