Olimpijske igre ogolile slabost evropskog platnog sistema

Na osnovu sponzorskog ugovora s Međunarodnim olimpjskim komitetom (MOK), koji datira još iz 1986. i produžen je do 2032. godine, Visa je jedini kartični operater na Igrama. Na prodajnim mestima stoje jasne poruke: „Plaćanje karticom? Prihvatamo samo Visa“, dok osoblje na licu mesta nudi i prepaid kartice.

Digitalni euro kao alternativa već 2029?

Već na narednim Zimskim igrama u Francuskoj 2030. situacija bi mogla biti drugačija – ukoliko Evropska centralna banka (ECB) ostvari plan i lansira digitalni evro 2029. godine.

Savet EU je u decembru podržao projekat, naglašavajući da bi digitalni evro bio „dostupan građanima i preduzećima za plaćanja bilo kada i bilo gde u Evrozoni“. Projekat je označen kao pitanje ekonomske bezbednosti Evrope.

Za sada, tu univerzalnu ulogu i dalje ima gotovina. Međutim, evropski zakonodavci još rade na pravilima koja bi jasno propisala obavezno prihvatanje gotovine u prodavnicama i uslužnim delatnostima – osim kod daljinskih plaćanja i automatizovanih servisa.

Gotovina opstaje, ali slabi

Organizatori Igara tvrde da se gotovina i dalje prihvata, te da su instalirani bankomati kako bi posetioci mogli da podižu novac. Ipak, realnost na terenu pokazuje drugačiji trend.

„Tata je otišao da podigne gotovinu. Videli smo natpis, a nemamo Visa karticu“, rekla je Marta Mule, mlada italijanska novinarka, čekajući u dugom redu ispred glavne olimpijske prodavnice u Milanu.

Prema proceni jednog prodavca, tek oko šestine kupaca plaća gotovinom, dok svi ostali koriste Visa kartice. Ljudi sve ređe nose novčanice u novčaniku.

Strateška zavisnost Evrope

Prema rečima člana Izvršnog odbora ECB-a Pjera Čipolonea, međunarodni kartični sistemi poput Visa i Mastercard pokrivaju čak dve trećine svih kartičnih transakcija u Evrozoni.

„Moramo da rešimo postojeće zavisnosti u maloprodajnim plaćanjima i preokrenemo trend“, poručio je Čipolone.

Iako su Olimpijske igre specifičan komercijalni događaj, primer jasno pokazuje koliko je evropsko tržište plaćanja oslonjeno na američke sisteme.

Političke prepreke i promena klime

ECB ne može da izda digitalni evro bez odgovarajućeg zakona na nivou EU. Legislativni predlog bio je blokiran u Evropskom parlamentu više od dve godine zbog strahova da bi digitalni novčanik centralne banke mogao da umanji depozite komercijalnih banaka ili potisne privatne platne sisteme.

Međutim, od decembra su i Evropski savet i Evropski parlament dali punu podršku projektu.

Plan ECB-a je da digitalni evro funkcioniše i offline – slično gotovini – i online, te da bude dostupan za maloprodajna i veleprodajna plaćanja. Time bi se očuvala uloga novca centralne banke u digitalnoj ekonomiji.