Bugari "povukli nogu": Još jedna zemlja se odriče nacionalne valute?

Švedska ministarka finansija najavila je da bi vlasti mogle da pokrenu formalnu analizu prednosti i nedostataka uvođenja evra, čime je ova tema ponovo dospela u fokus javnosti i političkih rasprava. Reč je o prvom ozbiljnijem signalu u poslednjih nekoliko godina da bi Stokholm mogao da preispita dosadašnji stav prema zajedničkoj evropskoj valuti.

Međutim, promenjene ekonomske i geopolitičke okolnosti, kao i slabija domaća valuta u odnosu na evro, doveli su do toga da se ova tema ponovo razmatra, barem na nivou stručnih analiza.

• Švedski gigant otpustio više hiljada radnika: Najavljen i novi krug otkaza
• Nordijska zemlja daje milijarde za sisteme PVO
• Mit pukao: Jedan od 10 penzionera u Švedskoj na ivici bede

Dug put do eventualnog uvođenja

Važno je naglasiti da razmatranje ne znači i skoru odluku. Eventualno uvođenje evra zahtevalo bi niz formalnih koraka, uključujući politički konsenzus, moguće novo izjašnjavanje građana, kao i ispunjavanje tehničkih kriterijuma za pristup Evrozoni.

Stručnjaci ističu da bi, čak i ako se Švedska odluči na ovaj put, proces trajao nekoliko godina.

Osim Švedske, evro u Evropskoj uniji trenutno ne koriste ni Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Češka.

Bugarska je poslednja zemlja koja je ušla u Evrozonu, dok ostale članice ili nemaju definisan rok ili, poput Danske, imaju trajno izuzeće od uvođenja evra.

Iako je još prerano da se govori o konkretnim rokovima, sama činjenica da Švedska ponovo otvara raspravu o evru pokazuje da se dinamika u okviru Evropske unije menja, čime bi Evrozona u narednim godinama mogla dodatno da se proširi, ali bez brzih i naglih poteza.