Poznat grad se seli: Ovo je razlog

Zbog sleganja tla usled širenja ogromnog podzemnog rudnika gvožđa, hiljade stanovnika i objekata mora da se preseli. Novi grad se gradi 3 kilometra istočno od postojećeg, u procesu koji će trajati decenijama i biti završen do 2035. godine.

"Egzotično jeste, ali je to mali grad kao i mnogi drugi, koji se bori sa istim izazovima i koji je u potpunosti zavisan od jedne kompanije", izjavila je Jennie Sjöholm, viši predavač na Univerzitetu u Geteborgu, ukazujući na specifičnost Kirune kao zajednice čiji identitet i opstanak oblikuje industrija rudarstva, prenosi CNBC.

LKAB pokretač industrije, ekonomije i evropske zelene tranzicije

Grad je osnovan pre 125 godina upravo zbog rudarskih operacija državne kompanije LKAB, koja je i danas regionalni gigant: iako mala u globalnim okvirima, proizvodi 80% ukupne rude gvožđa u EU, ključne sirovine za industriju čelika. Uz gvožđe, LKAB je nedavno otkrio i najveće poznato nalazište retkih zemnih elemenata u Evropi, što dodatno učvršćuje njegovu poziciju u snabdevanju sirovinama neophodnim za zelenu tranziciju, proizvodnju baterija, vetroturbina, električnih motora i digitalne infrastrukture.

Predsednik opštinskog veća Kirune, Mats Taaveniku, kaže da građani „žive na mineralima“, i da svi znaju da će pre ili kasnije morati da napuste svoje domove jer je grad izgrađen bukvalno iznad rudnih bogatstava“.

Spektakularno izmeštanje crkve i talas novih preseljenja

Plan preseljenja započet je još 2004. godine, ali je globalnu pažnju dobio u avgustu 2025. kada je 113 godina stara drvena crkva Kiruna Kyrka, teška 672,4 tone, premeštena u celosti specijalnim transporterima u dvodnevnoj operaciji.

U isto vreme LKAB je najavio da će širenje rudnika zahtevati preseljenje još 6.000 ljudi i 2.700 domova. Kompanija je odgovorna za kompletan proces preseljenja i procenjuje da će kompenzacije za imovinu i izgradnju novih domova dostići 22,5 milijardi švedskih kruna (oko 2,4 milijarde dolara) u narednih 10 godina.

Model obeštećenja: Novi dom umesto novca

Niklas Johansson, viši potpredsednik LKAB-a za javne poslove i spoljne odnose, pojasnio je da stanovnici dobijaju tržišnu vrednost nekretnine uvećanu za 25% ili opciju izgradnje potpuno nove kuće.

Čak 90% građana izabralo je novi dom, umesto finansijske isplate.

Problem, međutim, ostaje zemljište: "Opština trenutno ima veoma malo građevinskog zemljišta u svom vlasništvu, pa je prinuđena da ga otkupljuje od države, koja poseduje gotovo svu zemlju iznad Arktičkog kruga, što stvara konflikte sa odbranom, prirodom i uzgojem irvasa", istakao je Johansson.

EU priznala nalazište strateškim, ali Kiruna traži i novac

Evropska unija je nalazište retkih metala u Kiruni proglasila strateški važnim kroz Critical Raw Materials Act, čiji je cilj da 40% godišnjih potreba EU za retkim metalima do 2030. bude pokriveno domaćom proizvodnjom. Brisel je već označio depozit LKAB-a kao ključan za evropsku zelenu industrijsku nezavisnost.

Taaveniku upozorava da "nije dovoljno samo doneti odluku da su minerali strateški", već da su potrebni i politička podrška i novac. "EU mora da stane iza nas i finansijski i politički", naglasio je.

Nova Kiruna biće hladnija, ali i simbol opstanka industrije

Iako su svi svesni potrebe za preseljenjem, deo stanovnika je tužan zbog gubitka sećanja i porodične baštine koja je u pojedinim kućama trajala generacijama. Dodatnu zabrinutost izaziva i podatak da bi nova Kiruna zimi mogla biti i do 10°C hladnija zbog položaja u dolini gde se sakuplja hladan vazduh.

Studija Univerziteta u Geteborgu pokazala je da je novi centar grada projektovan u mrežnom grid sistemu, sa visokim zgradama i uskim ulicama, zbog čega sunčeva svetlost tokom niskog zimskog sunca teško dopire do tla, što utiče na komfor, ali i na krhkost objekata na ekstremnim temperaturama.

"Veći minus znači i manji komfor i veću lomljivost materijala. Nije isto živeti na -15 i -25°C", zaključila je Sjöholm, koja kao specijalista za kulturno nasleđe i urbanu baštinu prati transformaciju Kirune već 25 godina.