Japan pokreće najveću nuklearku na svetu: Ugašena zbog Fukušime

Iako mnogi lokalni stanovnici izražavaju zabrinutost, skupština prefekture Nigata, gde se nalazi elektrana Kašivazaki-Kariva, u ponedeljak je usvojila zakon koji omogućava kompaniji Tokyo Electric Power Company (TEPCO) da ponovo pokrene jedan od sedam reaktora elektrane.

Kompanija planira da reaktor broj 6 ponovo pusti u rad oko 20. januara, javila je japanska javna televizija NHK. Japan je od katastrofe u Fukušimi 2011. godine, izazvane potresom magnitude 9,0 i cunamijem koji je prouzrokovao nuklearni meltdown, pristupao nuklearnoj energiji vrlo oprezno. To je bila najgora nuklearna nesreća u svetu od Černobila 1986. godine.

Nakon nesreće, Japan je zatvorio sve 54 nuklearne elektrane, uključujući Kašivazaki-Kariva, smeštenu u priobalnom regionu Nigata, oko 320 kilometara severno od Tokija, na glavnom japanskom ostrvu Honšu.

Od tada je Japan ponovo pokrenuo 14 od 33 nuklearna reaktora koja su i dalje operativna, prema podacima Svetske nuklearne asocijacije.

Elektrana u Nigati biće prva koja se ponovo otvara pod upravom TEPCO-a, kompanije koja je upravljala i elektranom Fukušima Daiči. Kompanija nastoji da uveri stanovnike da je restart siguran.

"Ostajemo čvrsto posvećeni da se takva nesreća nikada ne ponovi i da stanovnici Nigate ne dožive ništa slično", rekao je portparol TEPCO-a Masakatsu Takata, prenosi Rojters.

Pre katastrofe u Fukušimi, nuklearni reaktori u Japanu proizvodili su oko 30% električne energije. Od tada, zemlja je povećala zavisnost od skupih uvoznih fosilnih goriva, uključujući ugalj i gas, kako bi napajala mrežu i osigurala struju.

Oko 60–70 posto japanske proizvodnje električne energije dolazi iz uvoznih fosilnih goriva, što je prošle godine zemlji koštalo oko 10,7 biliona jena (68 milijardi dolara).

Japanska premijerka Sanae Takaiči, koja je na funkciji dva meseca, snažno podržava nuklearnu energiju i pokušava da oživi industriju kako bi smanjila troškove, kontrolisala inflaciju i podstakla stagnirajuću ekonomiju.

Japan je peta zemlja u svetu po emisiji ugljen-dioksida, posle Kine, SAD, Indije i Rusije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Ipak, zemlja se obavezala da do 2050. postigne neto nulte emisije, a obnovljivi izvori energije bili su u fokusu poslednjeg energetskog plana, s posebnim naglaskom na solarnu i vetroenergiju.

Potražnja za energijom u Japanu očekuje se da će rasti u narednim godinama zbog razvoja energetski zahtevnih data centara koji pokreću AI infrastrukturu.

Kako bi postigao energetske i klimatske ciljeve, Japan planira da udvostruči udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije na 20% do 2040. godine.

Ipak, sećanje na Fukušimu i dalje je živo, a neki lokalni stanovnici sumnjičavo gledaju na ponovni rad nuklearnih elektrana zbog sigurnosnih razloga.

"Znamo iz prve ruke rizik od nuklearne nesreće i ne možemo da ga ignorišemo", rekla je 52-godišnja Ajako Oga za Rojters. Oga se preselila u Nigatu nakon što je izbegla katastrofu u Fukušimi. Njena stara kuća bila je unutar zone zabrane, a ona i dalje pati od simptoma sličnih posttraumatskom stresu.

Anketa koju je u oktobru objavila prefektura Nigata pokazala je da 60% stanovnika smatra da nisu ispunjeni uslovi za restart, dok je gotovo 70% zabrinuto zbog upravljanja TEPCO-a, prenosi Rojters.

Na svojoj web stranici, TEPCO navodi da je elektrana Kašivazaki-Kariva prošla više inspekcija i nadogradnji, te da je kompanija naučila "lekcije Fukushime".

Kompanija je dodala da nove obalne barijere i vodonepropusna vrata pružaju "jaču zaštitu od cunamija", te da će mobilni generatori i dodatna vatrogasna vozila biti dostupni za "podršku hlađenju" u hitnim situacijama. Elektrana sada ima i "nadograđene filtere za kontrolu širenja radioaktivnih materijala“.

Krajem oktobra, TEPCO je izvršio "potpunu proveru integriteta" na Reaktoru 6 i proglasio ga spremnim za ponovni rad.