Zemlja gde kilogram piletine košta više od minimalca

"Neće biti nikakve intervencije, ništa od toga. Ono što nas zaista brine jeste rast dolara", rekao je jedan od građanina, Alejandro Orelano, za BBC.

U proteklim nedeljama, Trampova administracija rasporedila je hiljade vojnika i vojnih sredstava nedaleko od Venecuele, uključujući i najveći ratni brod na svetu. U subotu su najmanje četiri međunarodne avio-kompanije otkazale letove u ili iz zemlje nakon što je američka avijacijska uprava u petak upozorila na "povećanu vojnu aktivnost u ili oko Venecuele", prenosi Kliks.

To se dešava nakon niza američkih vazdušnih napada na navodne brodove s drogom u Karibima i istočnom Pacifiku, u kojima je poginulo više od 80 ljudi. Prema rečima te administracije, ovo je deo šireg napora koji je, kako kažu, nužan da bi se zaustavio protok narkotika u SAD, ali Maduro insistira da je zveckanje oružjem zapravo pokušaj da se on svrgne s vlasti.

Zajednički neprijatelj naroda u ovoj zemlji su nagli rast cena hrane i nedostatak kupovne moći. Delimično je to posledica brze depresijacije bolivara, koji će, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izgubiti 80 odsto svoje vrednosti ove godine.

Kilogram piletine, na primer, košta oko četiri puta više od zvanične mesečne minimalne plate. Iako vlada nudi bonuse penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru, novac i dalje nije dovoljan da pokrije osnovnu potrošačku korpu.

MMF predviđa rast cena od 548 odsto ove godine i navodi da će iduće biti još gore - inflacija bi mogla skočiti na 629 odsto što bi bila najviša stopa na kontinentu. Drugi vide potencijalnu američku intervenciju kao priliku za promenu režima, ali se boje da o tome javno govore.

Veliki deo društva izbegava otvoreno da govori o pitanjima koja bi mogla da budu osetljiva za Madurovu vladu, nakon talasa hapšenja koji je usledio posle protesta protiv vlade zbog spornih predsedničkih izbora 2024. godine, koje je međunarodna zajednica u velikoj meri odbacila.

Nakon izbora, više od 2.000 ljudi je uhapšeno, pokazuju zvanični podaci. Trenutno su 884 osobe u zatvoru iz političkih razloga, prema nevladinoj organizaciji Foro Penal.