Cela zemlja ostaje bez struje?

To pokazuje izveštaj međunarodne konsultantske kuće "Kompas leksekon" za udruženje "Energi Nederland".

Prema analizi, u narednih pet godina snabdevanje električnom energijom u Holandiji biće dovoljno čak i u periodima bez sunca i vetra, ali nakon tog perioda bi situacija mogla naglo da se pogorša, prenosi "NL tajms".

Holandija do 2029. godine planira gašenje poslednje tri termoelektrane na ugalj, dok su gasne elektrane sve manje isplative zbog širenja kapaciteta vetroparkova i solarnih panela.

Potrošnja struje, istovremeno, ubrzano raste, a broj toplotnih pumpi i električnih vozila je sve veći.

• Kuba ostala bez struje
• Dodatni popusti za struju: Evo ko će plaćati manje račune
• Pomera se granica crvene i plave zone potrošnje, skuplji prenos i distribucija

Procene pokazuju da bi Holandija već do 2033. godine mogla da se suoči sa 15 do 18 sati godišnjih nestašica električne energije, što je četiri puta više od prihvatljivog maksimuma od četiri sata.

To bi prouzrokovalo nekontrolisane prekide u snabdevanju i ekstremno visoke cene struje.

U ovom trenutku, pouzdanost sistema iznosi 99,99 odsto.

Operatori odlažu velika održavanja gasnih elektrana jer im se to više ne isplati zbog brzog porasta korišćenja energije vetra i sunca, upozorava predsednica "Energi Nederlanda" Kora van Nivenhauzen i dodaje da izveštaj predstavlja "ozbiljno upozorenje".

"Kompas leksekon" predlaže uvođenje tržišnog mehanizma koji bi obezbedio plaćanja operatorima za rad u periodima kada obnovljivi izvori ne mogu da podmire potražnju, i stimulisao nova ulaganja u elektrane i sisteme za skladištenje energije u baterijama (BESS).

Procenjuje se da društvena korist od pomenutih mera iznosi 2,5 do tri milijarde evra godišnje kroz niže cene i smanjenje rizika od nestanaka struje.

Istraživači zaključuju da je "bolje sprečiti nego lečiti", odnosno da je povoljnije sada reagovati i uložiti sredstva, pošto bi eventualno saniranje posledica moglo da bude daleko skuplje.