Švajcarska u šoku – Tramp se osmehuje

Švajcarska vlada izjavila je da taj potez izaziva "veliko žaljenje" uprkos njenim naporima da uključi SAD u konstruktivne pregovore.

"Nije jasno šta SAD žele od nas", rekao je jedan švajcarski poslanik, koji je dodao da je pošteno reći da je vlada u "stanju šoka".

Švajcarski građani i njena ključna farmaceutska industrija probudili su se na nacionalni dan zemlje s vešću da je njena nova carinska stopa samo neznatno niža od zemalja s najvećim carinama, uključujući Brazil, Siriju, Laos i Mjanmar.

Nova švajcarska stopa viša je od 31 odsto koje je američki predsednik najavio na "Dan oslobođenja" u aprilu, a trebalo bi da stupi na snagu 7. avgusta.

Carina je oborila švajcarski franak u odnosu na dolar za čak 0,6 odsto, pre nego što se valuta oporavila na 0,806 švajcarskih franaka nakon što su slabi podaci o zaposlenosti u SAD-u srušili vrednost dolara.

Industrijske i poslovne lobističke grupe takođe su se pridružile reakciji, a Swissmechanic, koji predstavlja hiljade malih i srednjih preduzeća, pozvao je vladu da zauzme "jasan stav" prema Vašingtonu.

Švajcarska predsednica Karin Keler-Suter rekla je okupljenima koji su slavili više od 700 godina dugu istoriju zemlje da je Švajcarska navikla da se nosi s "velikim olujama" i da će pronaći rešenje.

Međutim, u izjavama za medije takođe je rekla da bi bilo "veoma teško" ponuditi više ustupaka Beloj kući i da je zemlja već obećala da će uložiti milijarde u SAD.

Poput desetina drugih zemalja, Švajcarska ima uzak vremenski okvir za pregovore s Vašingtonom pre nego što carine stupe na snagu sledeće sedmice.

Vlada je izjavila da "nastavlja da traži pregovaračko rešenje sa SAD-om u skladu sa švajcarskim zakonima i svojim obavezama prema međunarodnom pravu".

Čak su i inače umerene švajcarske političke partije osudile odluku.

"Ovom odlukom SAD sabotira i svoj izvrstan, decenijama dug odnos s našom zemljom i slobodnu trgovinu u celini", saopštila je Liberalna partija.

Visoka carina bila je iznenađenje nakon ranog optimizma u Bernu da bi mogla biti jedna od prvih zemalja koja će postići trgovinski sporazum s Vašingtonom, nakon što je pre nekoliko sedmica predstavila predloge.

Nova švajcarska stopa čini zemlju evropskim izuzetkom, nakon što je UK obezbedio carine od 10 odsto, a EU 15 odsto na većinu svoje robe izvezene u SAD. Za poređenje, Norveška, još jedna evropska zemlja izvan EU, suočiće se s carinama od 15 odsto – isto kao i blok od 27 zemalja – uprkos tome što nije finalizovala sporazum sa SAD-om.

"Najverovatniji razlog je porast švajcarskog trgovinskog viška sa SAD-om u 2024. godini", rekao je Sajmon Dž. Evenet, profesor na IMD Business School u Lozani.

"Prošle godine svedočili smo povećanju švajcarskog trgovinskog viška sa SAD-om za 56 odsto u odnosu na ukupan iznos iz 2023. Izvorna carina od 31 odsto izračunata je na osnovu podataka iz 2023.", dodao je.

Švajcarska je prošle godine u SAD izvezla robu u vrednosti od 60,9 milijardi dolara. To su uglavnom bili farmaceutski proizvodi, medicinski uređaji, kafa, satovi i zlato. Samo zlato – najveći izvoz – činilo je 11,5 milijardi dolara od tog iznosa.