Skače minimalac u Nemačkoj: Evo koliko se najmanje plaća sat rada

Kompromis koji je predložila predsednica Kristijane Šenefeld usvojen je jednoglasno, saopštila je komisija u petak. Trenutno je minimalna zarada 12,82 evra.

Komisija za minimalnu zaradu odlučuje svake dve godine o usklađivanju tog iznosa. U komisiji predstavnike imaju sindikati i poslodavci, a vlada zatim odluku sprovodi uredbom.

Odluka o sadašnjoj visini minimalca doneta je protivno glasu sindikata, uz odlučujući glas predsednice komisije.

Ovaj put se, rekla je Šenefeld, došlo do održivog kompromisa koji obezbeđuje ravnotežu između interesa radnika i preduzeća.

U vezi s očekivanjima u javnosti da minimalna zarada bude 15 evra – što zahtevaju socijaldemokrate (SPD) – navela je da su razgovori bili veoma teški.

To je potvrdio i glavni pregovarač Nemačke konfederacije sindikata Štefan Kercel (Stefan Körzell).

Predstavnik poslodavaca Štefen Kampeter požalio se na veliki politički pritisak na komisiju poslednjih meseci.

SPD se zimus u predizbornoj kampanji zalagala za minimalac od 15 evra na sat.

Međutim, koalicioni sporazum koji je SPD kao manjinski partner potpisala sa demohrišćanima (CDU/CSU) nije predvideo konkretno povećanje.

Minimalnu zaradu je uvela vlada demohrišćanske kancelarke Angele Merkel 2015. godine.

• Radnik na kruzeru otkrio koliko zarađuje: "Primam dve plate"
• Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
• Rast plata u Evropi naglo usporio

Kada se u oktobru 2022. minimalna satnica povećala na 12 evra, vlada socijaldemokrate Olafa Šolca je izuzetno preuzela odlučivanje umesto komisije.

Novi kancelar Fridrih Merc (CDU) je u jednom skorašnjem intervjuu jasno rekao da "neće biti zakonskog automatizma".

Ključni faktor za određivanje donje granice zarade je dosadašnji razvoj plata prema kolektivnom ugovoru, koje izračunava Savezni zavod za statistiku.

Pored toga, kao orijentir se koristi srednja plata. Minimalna zarada je primerena ako iznosi 60 odsto nacionalne srednje zarade, odnosno statistički izračunate polovine.

Cilj je da se spreči da u budućnosti još više ljudi bude siromašno.

Prošle godine je, prema zvaničnoj statistici, 15,5 odsto stanovništva bilo u riziku od siromaštva – oko 13,1 milion ljudi.

Prema definiciji Evropske unije, siromašnima se smatraju svi koji raspolažu sa manje od 60 odsto srednjeg dohotka ukupne populacije.

U 2024. to je iznosilo 1.378 evra mesečno, nakon poreza i doprinosa, za osobu koja živi sama.