Nemačka stavlja železnicu u prvi plan: Investicioni pohod vredan 500 milijardi evra

Vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbeil želi da ove godine uloži do 10,5 miliijardi evra u železničku infrastrukturu, pri čemu će državna kompanija Deutsche Bahn dobiti najveći deo od ukupno 22 milijarde predviđenih infrastrukturnih investicija za 2025. godinu, prema izvorima upoznatim s planovima.

Ostala planirana ulaganja za ovu godinu uključuju 3 milijarde evra za unapređenje širokopojasnog interneta u zemlji i milijardu evra za modernizaciju mostova. Nakon 2025. godine očekuje se da će izdvajanja za infrastrukturu porasti na čak 35 milijardi evra godišnje do 2029. godine.

Plan je deo niza mera koje koaliciona vlada, predvođena kancelarom Friedrichom Merzom, planira da usvoji ovog meseca, uz očekivanje da će ih oba doma parlamenta odobriti u septembru.

Pored ogromnih izdataka za modernizaciju nemačke vojske, 12-godišnji infrastrukturni fond od 500 milijardi evra ključan je pokušaj koalicije da okonča trogodišnju ekonomsku stagnaciju. Prošle nedelje, vlada je odobrila paket poreskih olakšica za preduzeća u vrednosti od 46 milijardi evra za mandatni period od 2025. do 2029. godine.

Fond i njegove prve alokacije biće usvojeni na sednici vlade 24. juna, zajedno sa budžetom za 2025. godinu, koji prethodna koalicija pod Olafom Scholzom nikada nije finalizovala zbog finansijskih nesuglasica u novembru.

Nakon pobede konzervativaca na vanrednim izborima u februaru, Merz je ublažio ustavni limit zaduživanja, omogućivši neograničeno zaduživanje za odbranu i uspostavio fond od 500 milijardi evra za modernizaciju starih puteva, mostova, bolnica i škola. Prioritet za naredne dve godine jeste brzo ulaganje sredstava, pre nego što vlada pređe na strateškiji, dugoročniji pristup investiranju.

"Veliko pitanje je: Koliko brzo možemo da uložimo ovaj novac u konkretne projekte?, a Deutsche Bahn je očigledno najbolje mesto za početak jer već imaju detaljno razrađene investicione planove", izjavio je Hening Mejer, profesor javne politike na Univerzitetu u Tubingenu.

Loše stanje nemačkih vozova, koji često kasne, postalo je simbol hroničnog nedostatka ulaganja koji opterećuje najveću evropsku privredu. Pre raspada Scholzove koalicije, Deutsche Bahn je identifikovao potrebna ulaganja u iznosu od 53 milijarde evra.

Portparol ministarstva finansija odbio je da komentariše raspodelu sredstava, ali je rekao da je planirano "povećanje ulaganja" u saveznu železničku mrežu. Dodao je da je "primarni cilj fonda brza realizacija investicija u Nemačkoj, čime bi se brzo otvorila nova radna mesta i modernizovala infrastruktura".

Deutsche Bahn je odbio da komentariše.

Vlada računa na to da će rešavanjem problema međugradskog prevoza promeniti političku klimu u zemlji, gde je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) postala druga najveća stranka u Bundestagu sa više od petine glasova.

Meyer je izjavio:

"Iako će doći do kratkoročnih poremećaja, ljudi će najverovatnije u svakodnevnom životu osetiti konkretna poboljšanja".

Četrdesetšestogodišnji Klingbeil, koji je ujedno i kopredsednik Socijaldemokratske partije (SPD), nada se da će politički profitirati od modernizacije dotrajale infrastrukture pre opštih izbora 2029. godine.

SPD je u februaru osvojio svega 16% glasova – svoj najgori rezultat od kraja 19. veka. Ipak, partija se pojavila kao jedini mogući koalicioni partner za Merzove Hrišćanske demokrate (CDU), nakon što je Merz isključio mogućnost saradnje s AfD-om.

Ova povoljna pregovaračka pozicija omogućila je Klingbeilu da obezbedi infrastrukturni fond od 500 milijardi evra – jedno od glavnih predizbornih obećanja SPD-a.