Nemačka privreda: Kada će ponovo krenuti nabolje?

Recesija znači da privreda slabi. Nemačka je jedina zemlja u Evropskoj uniji u kojoj je se to događa već dve godine zaredom. Tokom 2024. zatvoreno je više firmi nego 2011, u vreme velike finansijske i privredne krize. 

Zbog visokih cena struje posebno su pogođene industrije koje troše mnogo energije. Ali i manjak radne snage i stručnjaka u društvu koje stari, kao i visoki troškovi prevelike birokratije, dovode do sve više zatvaranja firmi.

Nova vlada preuzela je dužnost s ciljem da brzo i održivo poboljša situaciju. Ali, nekakvog "spontanog izlečenja" ne može i neće biti.

Tu procenu je nemačka vlada dobila od svog ekonomskog savetodavnog tela. U svom prolećnom izveštaju, Savet ekonomskih stručnjaka govori o "izraženoj fazi slabosti" i praktično isključuje brz oporavak.

Nemačka više nije konkurentna na međunarodnom tržištu

Za 2025. godinu pet profesora ekonomije prognozira stagnaciju, odnosno nultu stopu rasta. Tek 2026. godine privreda bi mogla da poraste za jedan procenat. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, veoma je neizvesno da li će Nemačka srednjoročno i dugoročno ponovo postati ekonomski uspešna.

Nemačka privreda postaje sve manje konkurentna na globalnom nivou. Prelomni trenutak bio je napad Rusije na Ukrajinu 2022. godine i prekid isporuka ruskog gasa. 

• Pumpe menjaju cenu goriva
• Alarmantno: "U Nemačkoj nije bilo ovako od 2011. godine"

Uspešan nemački model poslovanja – proizvodnja traženih proizvoda zahvaljujući jeftinoj energiji i visokoj inženjerskoj stručnosti – od tada je stvar prošlosti.

Donald Tramp koči nemački izvoz

Tu su i unutrašnji problemi. "Birokratski zahtevi i dugi postupci izdavanja dozvola koče privredni rast", navodi se u izveštaju takozvanih "ekonomskih mudraca". 

Negativan uticaj ima i američki predsednik Donald Tramp. Njegova carinska politika ugrožava globalni privredni rast, a za izvozno orijentisanu nemačku privredu to ima posebno negativne posledice.

Kako bi rasteretila kompanije, nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) planira da do sredine jula pokrene prve mere. Porez na struju trebalo bi da se smanji, a planiraju se i prve reforme na tržištu rada, rekla je ministarka na jednom privrednom forumu. 

Dodatne mere bi morale da uslede do kraja godine. Rast je, kako kaže, imperativ, i vlada će pružiti stimulanse – između ostalog i smanjenjem poreza na dobit preduzeća.

Potrebni novi poslovni modeli

Ekonomski stručnjaci pozivaju vladu da realno sagleda budućnost. Ne bi trebalo pokušavati da se očuvaju radna mesta koja dugoročno nisu održiva.

"Privredna politika koja pokušava da zaustavi strukturne promene putem subvencija, ne može dugoročno biti uspešna", rekla je predsednica Saveta ekonomskih stručnjaka Monika Šnicer.

Umesto toga, trebalo bi ciljano podržavati prelazak na nove poslovne modele i zanimanja.

Nadu budi finansijski paket vredan više milijardi evra, koji su vladajuće stranke CDU/CSU i SPD, uz podršku Zelenih, usvojile neposredno nakon parlamentarnih izbora. 

U narednih dvanaest godina u dotrajalu infrastrukturu biće uloženo 500 milijardi evra.

Novac budi apetite

Finansijski paket značajno proširuje manevarski prostor, rekao je ekonomski stručnjak Ahim Truger. "Ako se pravilno iskoriste, ta sredstva mogu učiniti Nemačku spremnom za budućnost i doneti značajne pozitivne efekte na rast". 

Međutim, samo ako novac zaista bude uložen u investicije. U to stručnjaci sumnjaju. 

"Na primer: penzije za majke, subvencije za dizel u poljoprivredi, sniženje poreza u ugostiteljstvu", kaže ekonomistkinja Ulrike Malmendir u vezi s planovima vlade. 

• Novo pravilo u prodavnicama: Zaključavaju tri grupe proizvoda
• Kvadrat i do 10.000 evra: Gotovo nigde drugde nije ovako skupo!

Zakonski se mora regulisati da sredstva iz paketa ne budu zloupotrebljena.

Pošto toliki novac ne može brzo da se potroši, stručnjaci očekuju pozitivan efekat najranije od 2026. godine. Veliki problem je to što će 500 milijardi evra biti finansirano putem kredita. Isto važi i za drastično povećane vojne izdatke. 

To će neminovno dovesti do toga da Nemačka više neće moći da poštuje pravila EU o zaduženju. Stručnjaci i na to upozoravaju. Samo ako Nemačka uspe strukturno da se modernizuje, ti izdaci će moći da se opravdaju.

Mnogi Nemci rade skraćeno radno vreme

Novi kancelar Fridrih Merc stalno naglašava da ljudi u Nemačkoj moraju više da rade. "Sa četvorodnevnom radnom nedeljom i ravnotežom između posla i privatnog života nećemo moći da očuvamo blagostanje", rekao je nedavno na Ekonomskom savetu CDU-a. Kao konkretne mere naveo je veću fleksibilnost sa radnim vremenom i podsticaje za dobrovoljan nastavak rada i nakon penzionisanja.

Tačno je da su potrebni podsticaji za povećanje učešća na tržištu rada, rekla je profesorka ekonomije Veronika Grim.

Poseban potencijal ona vidi u većem uključivanju žena u tržište rada, na primer kroz poboljšanje sistema brige o deci. Ali kako da se taj sistem poboljša ako nema dovoljno vaspitača i vaspitačica?

Problem je starenje društva, u kojem sve više penzionera stoji nasuprot sve manjem broju zaposlenih. Zato je, smatra Grim, važno da se sa manje radne snage postigne veća produktivnost.

To je moguće kroz digitalizaciju i smanjenje birokratije.

Smanjenje birokratije dolazi sporo

Uprkos brojnim političkim inicijativama, opterećenje preduzeća birokratskim troškovima do sada se nije značajno smanjilo, kritikuje Savet stručnjaka. 

On predlaže brzo pokretanje nekoliko mera istovremeno: ubrzanje procedura podnošenja zahteva i izdavanja dozvola, smanjenje obaveza informisanja koje kompanije imaju prema državi, digitalizacija javne uprave i uspostavljanje jedinstvenog portala elektronske uprave na nacionalnom nivou. Novi propisi treba da budu efikasni i jednostavni za korišćenje. 

U suprotnom nastaje samo dodatna i neefikasna birokratija.

"Između nade i strepnje" – tako Savet stručnjaka opisuje trenutno stanje. Slične su i reakcije privrede na izveštaj. 

"O pravom duhu novog početka ne može biti govora", saopštila je Nemačka industrijska i trgovinska komora. "Vreme ističe, kompanije su spremne. Sada političari moraju da isporuče rezultate."