Inflacija u Evrozoni pada zbog američkih carina?

Predviđa se da će prosečan rast potrošačkih cena iznositi 1,7 odsto tokom 2026, dok će tokom ove godine inflacija već dostići željeni prag Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto. 

Evropska komisija kao glavne uzroke očekivanog sporijeg rasta cena ističe niže troškove energije, preusmeravanje kineske robe ka evropskom tržištu i jačanje evra, što je sve zajedno ocenila kao faktore sa "jasno negativnim" efektima na inflatorne pritiske, prenosi Blumberg. 

Pored toga, Komisija predviđa da će BDP evrozone porasti za 0,9 odsto ove godine i ubrzati na 1,4 odsto u 2026, ali dodaje da neizvesnost i dalje opterećuje domaću tražnju, dok tržište rada ostaje snažno. Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorio je da niži inflatorni pritisci ne znače i prestanak rizika.

"Inflacija opada brže nego što se očekivalo i na dobrom je putu da ove godine padne na cilj od dva odsto, ali ne smemo da se time zadovoljimo – rizici su i dalje izraženi, a Evropska unija mora odlučno da radi na jačanju konkurentnosti", naveo je Dombrovskis. 

Prema prognozama, Nemačka, kao najveća ekonomija Evrozone, neće beležiti rast u 2025, dok se u 2026. očekuje rast od 1,1 odsto, a Austrija će biti jedina članica Evropske unije sa padom BDP-a u ovoj godini. 

Komisija takođe očekuje da će zajednički dug Evrozone porasti na 91 odsto BDP-a u 2025, ne uključujući dodatne rashode za odbranu jer ti planovi još nisu dovoljno konkretizovani.