Šta ako budžet Srbije ne bude usvojen do 20. decembra?

Ali je dodao da to može negativno uticati na poverenje investitora.

Stanić je rekao da ne bi trebalo dovoditi u pitanje značaj specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd i istakao da bi njeno neodržavanje bilo, kako kaže, međunarodna sramota, imajući u vidu da je više od 140 zemalja potvrdilo učešće.

"To bi bila međunarodna, mogu slobodno reći, sramota, odnosno blamaža naše države, imajući u vidu da je više od 140 zemalja potvrdilo učešće na Ekspu", kazao je Stanić za RTS.

Stanić je rekao da će država i tokom privremenog finansiranja, ako do toga dođe, nastaviti da ostvaruje prihode i izmiruje obaveze, ali uz ograničenje ukupne potrošnje.         

Napomenuo je da postoji mogućnost promene raspodele sredstava u skladu sa prioritetima, dok je najviši dozvoljeni iznos rashoda jasno određen.

"To privremeno finansiranje, u trajanju od tri meseca, odnosno vrednost toga što će biti realizovano ne bi trebalo da bude veća od četvrtine budžeta iz prošle godine. Dakle, postoje ti mehanizmi kontrole i zaštite da ne bi došlo do narušavanja javnih finansija", naglasio je Stanić.

Ocenjuje da privremeno finansiranje ne mora neposredno da utiče na privredni rast, ali upozorava da takva situacija može negativno da se odrazi na poverenje domaćih i stranih investitora.

"Od makroekonomskog okvira treba odvojiti privrednu dinamiku, konkretno privrednih društava, koja polako usporava. To se vidi u određenim sektorima naše privrede - u građevinarstvu i transportnoj industriji, imajući u vidu i ova ograničenja od strane EU", kazao je Stanić.

Navodi da većina ekonomskih analitičara očekuje da će privredni rast Srbije u 2027. godini biti ispod ranije projektovanih četiri do 4,5 odsto.

"Mi se nadamo da će biti na nivou sličnom ove godine, odnosno oko tri odsto, što bi ipak bilo vrlo značajno za našu privredu, posebno što će tu biti i dalje na snazi oni faktori koji su pokretači rasta", ističe Stanić.

Govoreći o mogućim promenama u budžetskim izdvajanjima za Ekspo, Stanić je kazao da će odluke o raspodeli sredstava zavisiti od nove vlade. 

Naglašava da je najveći deo radova već završen i da su preostale završne aktivnosti i opremanje objekata, zbog čega smatra da održavanje izložbe ne bi trebalo dovoditi u pitanje.

Kazao je da je u projekat već uložen veliki novac, kao i da međunarodna izložba predstavlja priliku za dodatno pozicioniranje Srbije na svetskoj investicionoj mapi. 

Prema njegovim rečima, moguće izmene u strukturi potrošnje ne bi smele da ugroze realizaciju samog projekta.

"Apsolutno verujemo da će se to održati. Da li će doći do određene promene u toj potrošnji namenjenoj za sam projekat, to je sad drugo pitanje, ali svakako mislim da sama realizacija projekta ne bi smela da dođe u pitanje", naglasio je Stanić.

Stanić je kazao i da je Srbija u znatno povoljnijoj fiskalnoj poziciji nego nakon svetske finansijske krize 2008. godine. 

Kako je istakao, država je likvidna, a stabilnost javnih finansija prepoznaju i Međunarodni monetarni fond i agencije za kreditni rejting.

"Kada govorimo o otplati javnog duga, to je prioritet. Dakle, sve drugo, čak i subvencije i socijalna davanja, može da dođe u pitanje u ekstremnim scenarijima, ali javni dug mora da se plaća", naglasio je Stanić.

Objasnio je da će visina kamata u narednoj godini zavisiti i od kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i odluka vodećih centralnih banaka. 

Stanić smatra da Srbija ima kapacitet da redovno izmiruje dospele obaveze i obezbedi sredstva za finansiranje budžetskog deficita.

"Javni dug je značajno ispod tog nivoa od 60 odsto u odnosu na BDP, dakle, kao što ste rekli, 45 odsto, što je rezultat uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i činjenice da su naše javne finansije dobro izbalansirane", istakao je Stanić.

Kao glavne prioritete ekonomske politike u 2027. godini, Stanić izdvaja očuvanje makroekonomske stabilnosti i jačanje domaćih preduzeća, posebno srednjeg segmenta privrede koji bi trebalo da povezuje velike kompanije sa mikro i malim preduzećima.

Ukazao je i na potrebu ubrzavanja evropskih integracija i boljeg korišćenja sporazuma o slobodnoj trgovini.

"Ne mora to biti konkretno članstvo u EU, ali bar približavanje tom jedinstvenom evropskom tržištu, kako bismo obezbedili pristup za našu robu našem najznačajnijem tržištu, a to je tržište Evropske unije", objasnio je Stanić.

Posebno naglašava značaj energetske sigurnosti, obezbeđivanja povoljnih uslova za snabdevanje fosilnim gorivima i povećanja efikasnosti proizvodnje električne energije.

"Moramo da radimo dosta na tom procesu zelene transformacije, kako bismo se na neki način zaštitili od tog dodatnog poreza, odnosno dodatne carine, takse koje nam uvodi Evropska unija kroz takozvano karbonsko usaglašavanje", zaključio je Stanić.