Duflo: Posledice klimatskih promena osetiće najviše siromašni

Teret klimatskih promena pogodiće, pre svih, stanovnike severnog Brazila i severne Indije, Bangladeša, Pakistana i afričkog kontinenta.

"Upravo oni će se suočiti sa velikim povećanjem broja dana koji će biti toliko vreli da će postati teško spojivi sa normalnim ljudskim životom. To je jednostavno mehanička nesreća zbog geografskog položaja", ocenila je Duflo na panelu "Pravedna ekonomija: Bolji dogovor za ljude i planetu" u Sava centru.

Upozorila je da porast temperatura usled klimatskih promena povećava smrtnost stanovništva, naročito tokom ekstremnih toplotnih talasa i istakla da je smanjenje emisija ugljen-dioksida neophodno kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja.

"Emisije ugljen-dioksida su visoke, a sve projekcije za sada, nažalost, predviđaju da će ostati visoke i u budućnosti. Očekuje se blagi pad do sredine veka, uglavnom zahvaljujući onome što se dešava u zemljama OECD-a i u Kini, gde emisije zaista opadaju. Nakon toga, projekcije predviđaju blagi rast emisija posle sredine veka", rekla je Duflo.

Efekti klimatskih promena su, prema njenim rečima, nelinearni, odnosno nesrazmerni.

"Leti, ako je uobičajena temperatura 20 stepeni, a poraste na 22, sve je u redu. Ako je prosečna temperatura već oko 30 stepeni, dodatna dva stepena znače 32 - tada ljudsko telo počinje da dolazi do svojih granica. Kada je prosečna temperatura dana i noći oko 32 stepena, organizam zapravo nije dobro prilagođen takvim uslovima. Tada ljudi počinju da umiru tokom toplotnih talasa", kaže Duflo.

Ono što ljudima omogućava da se prilagode klimatskim promenma jeste, između ostalog, i novac.

"Ljudi koji imaju više novca uglavnom rade u kancelarijama, a ne na otvorenom. Danas je u Beogradu veoma toplo, a nama je u ovoj sali hladno zahvaljujući klima-uređajima, u koje je neko uložio značajna sredstva", kaže Duflo.

Kao primer navodi i Teksas, gde ljudi iz klimatizovanih kuća prelaze u klimatizovane automobile, a potom i u klimatizovane kancelarije.

"Možda ne vežbaju i nije im naročito prijatno, ali ne umiru zbog vrućine. U Pakistanu je situacija drugačija. Ljudi često žive u kućama bez klima-uređaja, koje zadržavaju toplotu. Veoma zanimljivi podaci istraživača sa Harvarda, koji su postavljali senzore u domove siromašnih ljudi, pokazuju da te kuće određeno vreme zadržavaju temperaturu koja je čak viša od spoljne. Čak i kada napolju postane hladnije, ljudi nastavljaju da žive u svojevrsnim 'mikrotalasnim pećima'. Pored toga, mnogi rade na otvorenom, kao poljoprivrednici ili građevinski radnici", kazala je Duflo.

Kroz svoj istraživanja, Duflo je došla do saznanja da trenutno ne postoje institucije koje bi ljudima omogućile da ne rade kada temperature postanu ekstremno visoke.

"Kada je veoma vruće, ljudi ipak odlaze na posao, a zatim se vraćaju u pregrejane domove. Upravo je ta kombinacija veoma opasna i može dovesti do toplotnog udara i smrti. Kada spojite ove dve činjenice - da siromašni ljudi uglavnom žive u toplijim područjima i da zbog nedostatka novca imaju manju mogućnost prilagođavanja, dobijate projekcije smrtnosti za 2100. godinu", kaže Duflo.

Prema njenim rečima, klimatske promene su dobra vest za Kanadu, Boston, Švedsku i Švajcarsku jer se tu očekuje smanjenje smrtnosti.

"Najveći porast smrtnosti vidi se među najsiromašnijim grupama stanovništva, gde se predviđa i do 20 dodatnih smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi godišnje, što je približno smrtnosti od raka. U bogatim zemljama, s druge strane, očekuje se smanjenje smrtnosti povezane sa klimatskim promenama. Ukupan efekat je ipak pozitivan u smislu broja žrtava: klimatske promene bi, u zavisnosti od scenarija, mogle da izazovu između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva godišnje", zaključila je Duflo.

Ester Dufloje francusko-američka ekonomistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju 2019. godine. Profesorka je na Univerzitetu Masačusets i jedna od vodećih svetskih stručnjaka za ekonomiju razvoja i borbu protiv siromaštva. Nobelovu nagradu je dobila zajedno sa suprugom Abidžitom Banerdžijem i Majklom Kremerom za "eksperimentalni pristup u ublažavanju globalnog siromaštva". Autorka je više uticajnih knjiga, među kojima je najpoznatija "Loša ekonomija: Kako osloboditi svet od siromaštva" (Poor Economics), napisana sa Banerdžijem.

U Beogradu je danas počeo 21. Svetski kongres ekonomista koji će tokom pet dana okupiti oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, a među njima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Posle skoro 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vratio se u Evropu, a prvi put je organizovan u regionu jugoistočne Evrope.

Otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u narednim danima očekuje se učešće prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra finansija Siniše Malog, kao i guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.

Tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela.

Posebno predavanje Erika Maskina biće održano u utorak, 23. juna, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Maskin je tvorac teorije mehanizama, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i budući predsednik Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) od 24. juna 2026. Predavanje će istog dana u glavnoj kongresnoj sali Sava centra, održati profesor, takođe dobitinik Nobelove nagrade za ekonomiju, Žan Tirola.

Tema ovogodišnjeg kongresa je "Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji". Program obuhvata najvažnija pitanja savremene globalne ekonomije - od geopolitičkih promena, međunarodne trgovine i industrijske politike, do inflacije, monetarne stabilnosti, veštačke inteligencije, tržišta rada i budućnosti globalnog ekonomskog poretka.

Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije uz podršku generalnih sponzora AIKBank i Delta Holdinga i pokroviteljstvo Vlade Srbije. Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) svake treće godine organizuje Svetski kongres ekonomista. Savez ekonomista Srbije je od 2012. godine punopravni član IEA i ujedno jedini predstavnik Srbije u ovoj organizaciji. Prethodni Svetski kongres IEA održan je 2023. u Medeljinu, u Kolumbiji. Kongres je poslednji put organizovan na evropskom kontinentu 2008. kada je domaćin bio Istanbul.