Porez na digitalnu imovinu tek pri zameni za tradicionalni novac

Naime, važeći propisi, koji svaku zamenu digitalne imovine tretiraju kao oporeziv događaj, u praksi se pokazuju kao složeni, teško primenljivi i često nesrazmerni brzini i obimu savremenih transakcija.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je neophodna reforma koja bi pojednostavila oporezivanje, smanjila sivu ekonomiju i uskladila poreski sistem sa realnim ekonomskim kapacitetima građana u digitalnom okruženju.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana (ZPDG), svaka zamena jedne vrste digitalne imovine za drugu tretira se kao oporeziv događaj ukoliko se ostvari kapitalni dobitak. Ovaj pristup otežava praćenje i dokumentovanje kada obveznik u kratkom periodu izvrši veliki broj transakcija (desetine ili stotine oporezivih transakcija).

"Visoka učestalost prometa digitalne imovine putem razmene čini postojeći model oporezivanja praktično neprimenljivim i nesrazmernim, istovremeno podstičući neprijavljivanje poreza i nezakonitu poresku evaziju, odnosno sivu ekonomiju. Pritom, posmatrajući ekonomsku realnost u zemlji, lice dok ne razmeni digitalnu imovinu za novac kao sredstvo plaćanja, nema realnu ekonomsku sposobnost plaćanja poreza", navodi se u analizi.

Stručnjaci smatraju da postojeće oporezivanje razmene digitalne imovine može dovesti do toga da je poreski obveznik faktički primoran da deo digitalne imovine proda radi obezbeđivanja novčanih sredstava za plaćanje poreza, iako u tom trenutku ima drugačiju investicionu nameru. Ova pojava naziva se i "faktička prinudna monetizacija digitalne imovine".

Član 72a Zakona o porezu na dohodak građana predviđa oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak od digitalne imovine ako je prenosilac najmanje deset godina neprekidno bio vlasnik prava, udela ili hartija od vrednosti, što nije podesno kod digitalne imovine zbog volatilnosti tržišta, ocenjuju autori preporuka.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica omogućava 100 odsto izuzimanje od oporezivanja kapitalnog dobitka pravnog lica reinvestiranog u osnovni kapital privrednog društva rezidenta ili investicioni fond, dok Zakon o porezu na dohodak građana za fizička lica predviđa samo 50 odsto oslobođenja kod ulaganja u ove namene.

Dalje, obrazac poreske prijave PPDG-3R za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke ne može se podneti elektronski preko portala ePorezi. Dodatno, usled nepostojanja uputstva ili smernica za postupanje poreskih inspektora dolazi do značajnih odstupanja u tumačenju sadržine poreskih prijava i prateće dokumentacije.

"Predlažemo da se odredbama Zakona o porezu na dohodak građana propiše da se ne oporezuje zamena jedne vrste digitalne imovine za drugu, te da obaveza prijave i oporezivanje kapitalnog dobitka nastaju tek kod prenosa digitalne imovine uz novčanu naknadu, to jest pri zameni ove vrste imovine za tradicionalni novac (fiat valutu), uz propisivanje dužnosti obveznika da vodi evidenciju o nabavnim vrednostima digitalne imovine. Zamena digitalne imovine za novac je trenutak kada lice monetizuje ostvarenu ekonomsku vrednost i, u skladu sa finansijskim i poreskim propisima, ostvaruje dobitak, koji tada postaje oporeziv", navodi se u publikaciji NALED-a.

Takođe, na ovaj način bi se pojednostavio proces oporezivanja ovih visokofrekventnih i volatilnih transakcija, učinio primenljivim i srazmernim, uz smanjenje nezakonite poreske evazije i sive ekonomije.

Rok za poresko oslobođenje od deset godina predugačak

Stručnjaci smatraju da se kod oporezivanja digitalne imovine mogu uvesti određena ograničenja. Predlaže se da zamena jedne digitalne valute za drugu bude oslobođena poreza samo ako se izvrši u roku do tri meseca, dok bi duže transakcije podlegale oporezivanju. Takođe, mali godišnji iznosi razmene, do 2.000 evra, mogli bi da budu neoporezivi (tzv. de minimis pravilo).

Poreska osnovica bi se obračunavala kumulativno, a obaveza plaćanja poreza nastajala bi tek prilikom zamene digitalne imovine za tradicionalan novac (fiat valutu), odnosno prenosom uz novčanu naknadu.

"Usled volatilnosti tržišta (naročito kriptovaluta), ne postoje uslovi da digitalna imovina bude izjednačena sa nekretninama, udelima, autorskim pravima, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, čime je period od deset godina za izuzeće od oporezivanja prenosa predugačak rok za ovu vrstu imovine. Predlažemo da se rok za ostvarivanje ove poreske olakšice svede na najviše dve godine, za šta se kao primer može navesti zakonsko rešenje Republike Hrvatske, dok u Nemačkoj ovaj rok iznosi svega 12 meseci", ocenjuju stručnjaci.

Takođe, oni smatraju da je potrebno izjednačiti pravo na 100 odsto oslobođenja kapitalnog dobitka za fizička i pravna lica kada su novčana sredstva od prodaje uložena u osnovni kapital privrednog društva rezidenta ili investicioni fond.

Kako bi se olakšalo podnošenje poreske prijave za prihode od digitalne imovine, neophodno je omogućiti elektronsko podnošenje obrasca PPDG-3R preko portala ePorezi. Radi ujednačavanja postupanja poreskih inspektora u ovoj oblasti, potrebno je pripremiti uputstvo i sprovesti ciljane obuke.