Cena ove namirnice u Srbiji eksplodirala: Košta gotovo koliko i losos

Kako je istakao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, rešenje se nalazi u sistemskim promenama, novim modelima otkupa i jačoj saradnji svih aktera u lancu proizvodnje mesa.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, upozorio je da je rast cene teletine posledica dugogodišnjeg opadanja broja krava u zemlji, što je dovelo do smanjene ponude teladi.

"Telad poskupljuje jer je nema dovoljno, a to je direktna posledica višedecenijskog pada broja krava u Srbiji. Manji broj krava znači i manju reprodukciju, što smanjuje ponudu teladi na tržištu i samim tim dovodi do rasta cene", navodi Budimović.

Cena teladi dostiže šest evra po kilogramu

Prema njegovim rečima, cene teladi na stočnim pijacama trenutno se kreću od pet do šest evra po kilogramu žive težine.

"Cena zavisi od regiona, rase i kondicije životinje. Oni koji tove telad moraju da ulože značajna sredstva već na samom početku", dodao je Budimović.

Shutterstock/Napaphat Kaewsanchai

On naglašava da je najveći problem u stočarstvu smanjena reprodukcija i da se ovaj trend nastavlja već decenijama. Posebno je upozorio da razlike u cenama po regionima mogu dostići i do 30 odsto, što dodatno otežava planiranje proizvodnje.

Dok osnovni ekonomski principi ponude i tražnje definišu kretanje cena, cenu mesa ne formira isključivo tržište, upozorava Budimović. Važan uticaj imaju i trgovački lanci, kao i ugovori između proizvođača i distributera, koji često nisu transparentni.

"Sledeći korak nakon ponude i tražnje jeste pitanje koliko je određeni proizvod potreban trgovačkom lancu. To važi ne samo za meso, već i za sve prerađevine. Ugovori između proizvođača i trgovaca sadrže mnogo specifičnosti, pa postoji prostor za bolji dogovor obe strane. Imali smo intenzivne razgovore s Ministarstvom poljoprivrede – potrebna je dublja sektorska analiza koja bi donela bolje uslove za sve", navodi Budimović.

Klimatske promene dodatno opterećuju stočarstvo

Pored problema sa stočnim fondom, Budimović je ukazao i na uticaj klimatskih promena, koje sve više remete proizvodnju stočne hrane.

"Osim bolesti koje se šire u Evropi, klimatske promene su nam jedan od najvećih izazova. Moramo kao država da krenemo od osnova – od izbora hibrida za setvu useva koji služe kao hrana za životinje. Vidimo da se jedan hibrid na jednoj njivi osušio, dok je drugi preko puta potpuno zelen. To pokazuje koliko je značajna selekcija, ali i druge mere kao što su navodnjavanje i agrotehnika", objašnjava Budimović.

On je naveo da Srbija ima idealne uslove za stočarstvo – dug vegetacioni period i potencijal za ispašu do 10 meseci godišnje.

"Ove godine je praktično bilo moguće pustiti stoku na ispašu tokom 10 meseci. To su resursi koje moramo bolje koristiti", dodaje on.

Žitarice – ključne u lancu ishrane

Shutterstock/Equitano

Dok je žetva pšenice prošla dobro, kukuruz je ove godine podbacio, što će dodatno uticati na cenu mesa u narednim mesecima. Suncokret je, prema prvim procenama, imao zadovoljavajuć rod, ali kao i uvek – najveći problem su cene na berzi.

"Pšenica je sačuvana na vreme, kukuruz je nešto slabiji. Videćemo kako će proći suncokret. Ali cena je ta koja najviše utiče na finalnu računicu proizvođača", navodi Budimović.

Cena živih grla nikada veća

U direktnom uključenju sa farme kod Zrenjanina, stočar Čedomir Keco potvrdio je da je cena živog tovljenika dostigla i do 450 dinara po kilogramu, što nije zabeleženo u bliskoj prošlosti. Zbog manjka domaće teladi najavljen je i uvoz iz Češke, gde su cene nešto povoljnije.

"Svu telad smo već prodali. Postoji interesovanje da se uvede sigurnost u proizvodnju – kroz ugovore, čak i bez unapred definisanih cena. Samo tako ćemo postići stabilnost u lancu snabdevanja", ističe Keco.

Potrebna jača saradnja stočara i prerađivača

Shutterstock/ESB Professional

Budimović zaključuje da je neophodno uvesti modele koji će obuhvatiti sve troškove proizvodnje – od hrane za životinje i energenata do ljudskog rada. On predlaže da se otkupna cena vezuje za cenu kukuruza, kao glavne komponente u ishrani životinja.

"Otkupna cena više nije nepovoljna za proizvođače, ali i dalje moramo da radimo na transparentnosti i ravnomernoj raspodeli dobiti između svih aktera u lancu – proizvođača, prerađivača i trgovaca", zaključio je Budimović.