Dan rudara u Srbiji: Prosečna plata u sektoru rudarstva – 142.100 dinara

Rudarski posao jedan je od najtežih i najopasnijih poziva. Doprinos privredi je neprocenjiv – rudarska industrija predstavlja temelj brojnih drugih sektora, od energetike i građevinarstva, do metalurgije i hemijske industrije.

Rudarske delatnosti su razvrstane na oblasti, grane i grupe, prema glavnom mineralu, odnosno metalu koji se eksploatiše. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su zaposleni u rudarskom sektoru u Srbiji u maju 2025. godine ostvarili prosečnu neto zaradu od 142.100 dinara. Ovo je iznad republičkog proseka koji iznosi 107.705 dinara neto, ali i dalje sa primetnim razlikama među pojedinim oblastima rudarstva.

Najvišu prosečnu neto zaradu imaju zaposleni u oblasti eksploatacije ruda metala – 164.211 dinara, dok su rudari koji se bave eksploatacijom sirove nafte i prirodnog gasa u proseku zarađivali 159.386 dinara.

Zaposleni u sektoru eksploatacije uglja imali su prosečnu neto platu od 136.752 dinara, dok su oni u oblasti uslužnih delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima primali 139.591 dinar.

U oblasti označenoj kao "ostalo rudarstvo", prosek zarade iznosi 126.016 dinara. Kako navode u RZS, ova oblast obuhvata eksploataciju različitih sirovina za građevinsku industriju – peska, šljunka, kamena, gline, krečnjaka i drugih, uglavnom izvan korita reka, u rudnicima i kamenolomima.

EPA/YANNIS KOLESIDIS

Pored tehničkih izazova, ovaj sektor i dalje nosi i brojne rizike po bezbednost i zdravlje radnika; stoga ne čudi da rudari imaju pravo na beneficirani radni staž. 

Prema Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, na spisku se nalazi 36 različitih sektora gde zaposleni imaju pravo na raniji odlazak u penziju. Detaljniji spisak možete videti u samom pravilniku, a mi ćemo istaći najveća uvećanja staža u rudarskom sektrou. 

U zavisnosti od vrste eksploatacije (jamska, površinska) kao i podvrste, definišu se radna mesta u rudnicima sa uvećanjima od 18 meseci, 12 meseci, 16, 15, kao i 14.

Najveći stepen uvećanja (gde se 12 meseci staža računa kao 18 meseci) imaju: kopač – vođa radilišta; kopač; pomoćnik kopača; jamski palilac mina; jamski vozač; rukovalac kombajnom; jamski zidar; jamski tesar; brigadir širokog čela; bušač; pomoćnik bušača; fizički radnik na dubinskom bušenju.

O Danu rudara

Dan rudara ustanovljen u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava.

U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji, Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo je do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla trojice radnika i nesreće koja se prethodno dogodila.

Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan "olaj" za svetiljke, odnosno uopšte poboljšane uslove za rad.

Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.

Rudarstvo je u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, ali na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku.

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.

Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.

Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle.

Bogatstvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.

Još sredinom 13. veka, u vreme kralja Uroša I (1243 - 1276) u Srbiju se doseljavaju Sasi, rudari nemačkog porekla, iz Erdelja, tada Ugarska, kako bi radili na rudarskoj proizvodnji.

O značaju i obimu te delatnosti svedoči i postojanje posebnih pravnih spomenika. Sačuvan je tako "Rudarski zakonik" Despota Stefana, obiman pravni dokument koji je regulisao brojne oblasti rada i života rudara u Srbiji 15. veka.