Od jula kamate i potraživanja države za roditelje koji kasne sa alimentacijom

Cilj zakona je da ukoliko izvršni dužnik, odnosno roditelj koji je dužan da plaća alimentaciju, to ne učini u roku od dva meseca – država reaguje i detetu isplati takozvano privremeno izdržavanje.

Naravno, nije reč o besplatnoj podršci, odnosno država će potraživati povraćaj tih sredstava od neodgovornog roditelja, uključujući i zakonsku kamatu.

Da bi dete dobilo privremenu alimentaciju potrebno je da već postoji pravosnažno rešenje u izvršnom postupku za izdržavanje. Ako u tom postupku ne dođe do naplate u roku od dva meseca, javni izvršitelj poziva poverioca – najčešće roditelja sa kojim dete živi – da se izjasni da li prihvata da država preuzme obavezu plaćanja iz fonda.

Ukoliko poverilac pristane pokreće se brza procedura – u roku od 15 dana od prijema obaveštenja nadležno ministarstvo donosi rešenje i novac se uplaćuje direktno na račun poverioca. Isplaćuje se minimalni iznos izdržavanja, u skladu sa porodičnim zakonom, i to tek od momenta donošenja rešenja, ne retroaktivno.

Zakon predviđa i transparentnost u radu fonda – ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu dužno je da na svakih šest meseci objavi izveštaj o prikupljenim i utrošenim sredstvima. Fond će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, ali i putem donacija i drugih zakonitih izvora.

Za sprovođenje zakona u budžetu je već predviđeno 500 miliona dinara, odnosno više od četiri miliona evra.

Šta sa neodgovornim roditeljima?

Nakon što država isplati sredstva detetu ona dobija pravo da ih potražuje od roditelja koji nije plaćao. To pravo ne zastareva, što znači da se dug može potraživati i nakon dužeg vremena. Ukoliko roditelj u međuvremenu stekne imovinu izvršitelj je dužan da to prijavi, a uplata ide direktno u budžet.

Zanimljivo je i da, u slučaju smrti dužnika, obaveze prema državi prelaze na naslednike, ali samo do vrednosti nasleđene imovine. Republiku Srbiju u ovim slučajevima zastupa Državno pravobranilaštvo.

Izvršitelji imaju najznačajniju ulogu u sprovođenju propisa ovog zakona – oni moraju da prate imovinsko stanje dužnika čak i nakon obustave postupka. Ako propuste svoje obaveze, zakon to tretira kao težu disciplinsku povredu, za koju su predviđene oštre mere – izuzev javne opomene.

Prelazne odredbe zakona obuhvataju i slučajeve u toku. Ako je izvršni postupak već pokrenut pre stupanja na snagu zakona, a izdržavanje nije naplaćeno, javni izvršitelji su u obavezi da u roku od dva meseca pitaju da li želite da se uključi fond. Tehničke preduslove za elektronsku komunikaciju, između ostalih, obezbediće ministarstva pravosuđa i porodične zaštite u istom roku.

Kako je ranije za Biznis.rs rekla pravnica Nevena Petrović, u novom zakonu je možda najznačajnije to što će doći do rasterećenja roditelja koji brinu o deci.

"Do sada su oni morali sami da tuže bivšeg partnera i na svoju ruku pokušavaju da povrate novac koji im po zakonu pripada. Uglavnom su to bile dugotrajne, emotivno i finansijski iscrpljujuće parnice koje su često završavale bez rezultata. Novi zakon prebacuje ovu odgovornost na državu, čime se štite prava deteta i smanjuje dodatno opterećenje roditelja koji već samostalno podiže dete", navodi Petrović.