Mali: "Simbol Beograda ponovo otvara svoja vrata"; "Više od 40 zemalja potvrdilo svoje učešće na Ekspu"

U razgovoru u emisiji Direktno sa Minjom Miletić, koji je vođen u rekonstruisanom hotelu Bristol, Mali je naveo da je Srbija dobro započela krug rasta i da je sada važno da se to na osnovu rezultata iz prošlih godina nastavi, odnosno da se razvijamo i da pobeđujemo druge.

"Zgrada Geozavoda je takođe jedan od simbola Beograda i opet je radio veliki broj umetnika. Dugo je trajala rekonstrukcija, ali sada je to jedna od najlepših zgrada u Beogradu. Sada i hotel Bristol, jedno remek delo arhitekte Nikole Nestorovića iz 1912. godine. Bio je stariji od jednog veka", rekao je Mali.

Polako ali sigurno vraćamo stari sjaj tim nekim najlepšim zgradama koje su ostale i preživele ratove u Beogradu. Beograd na vodi kao projekat koji gura celu Srbiju napred i koji je promenio ovaj deo Beograda i cele Srbije je upravo taj u kome gradimo nešto novo. Imamo i visoke zgrade i moderne, ali takođe i sve što je deo tog starog duha Beograda pokušavamo da restauriramo i da mu vratimo stari sjaj", rekao je Mali.

On je pozvao sve građane Beograda, Srbije i goste da dođu u ovaj hotel i pogledaju kako izgleda.

Kaže i da je sam sebe više puta pitao kako je izgledao taj deo grada, i da li može da se seti kako je to bilo 2013. godine. 

• Mali: Simbol Beograda već duže od 100 godina ponovo otvara svoja vrata VIDEO
• Mali: Vlada ispunila obećanje, dodatnih 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje
• Mali: 5. februara počinje isplata uvećanih plata
• Mali u Berlinu: "Razgovarali smo o značaju nemačkih investicija za rast naše ekonomije" VIDEO

"Prvi put sam onako aktivno prošao celim ovim delom koji se sada zove Beograd na vodi kada je predsednik Vučić dogovorio sa šeikom Muhamedom da idemo u ovaj projekat i kada je Muhamed Alabar prvi put došao ovde. Dakle, jednostavno, sećam se toga, bilo je preko 500 raznih objekata, starih baraka, skladišta. Bio je jedan stadion, veliki broj nelegalnih objekata, dakle jedno ruglo. Zmije gmizavci, narkomani... Ne sećam se da je bilo ko od građana ili gostiju dolazio ovde. Bilo je teško čak i proći promenadom, tamo je bilo groblje brodova i gomila smeća i đubreta koja se nakupila od reke Save. Onda mi je teško ponekad čak i da vratim kako je to izgledalo", rekao je ministar.  

Ističe da ne zna ko bi sada mogao da kaže da obećanje koje je predsednik dao nije ispunjeno.

Budžetom za 2025. godinu predviđen je privredni rast od 4,2 odsto. Siniša Mali je rekao za Euronews Srbija da svaka nestabilnost, kriza ili indikacija krize utiče na investitore da sačekaju sa ulaganjima. 

"Mi moramo da ostvarimo te projekcije. Nismo mnogo izgubili, mesec dana je u pitanju. Ako pogledate januar, imamo manji priliv stranih direktnih investicija nego u januaru prošle godine. To je indikator nečega što nije dobro. Takođe, i to ću potpuno otvoreno reći, imamo i manjak priliva od poreza na dodatnu vrednost. Jednostavno, kada ljudi vide blokade i proteste, nisu spremni da troše i budu optimisti nego se malo zatvore u sebe. To je odmah uticaj na potrošnju, a to dovodi do smanjenja priliva od PDV-a. S druge strane i do uticaja na eventualno smanjenje rasta BDP-a", objasnio je ministar.  

Poručuje da je rast BDP-a najvažnija stvar kada je u pitanju bogatstvo ekonomije i bogatstvo građana Srbije. Mali je podsetio da je 2012. godine BDP bio oko 33 milijarde evra, a da je prošle godine u decembru bio 82 milijarde. 

Kako naglašava, to je skoro tri puta više u vremenu koje sigurno nije bilo jednostavno zbog korone, energetske krize, rata u Ukrajini, na Bliskom istoku...  

"Stalno se nešto dešava, ali Srbija ima kontinuirani rast BDP-a. Za prošla tri kvartala mi rastemo četiri odsto. Evropa u proseku raste 0,8 odsto. To je ogromna razlika, ono o čemu je Vučić govorio, polako ali sigurno se približavamo standardu EU. Oni rastu sporije nego mi. Mi sa tim moramo da nastavimo, jer što nam više raste DBP, veći je priliv u budžetu i više novca ima za povećanje plata, penzija, minimalne zarade, za ulaganje u bolnice, škole i sve ostalo. Tako da smo mi taj krug rasta i razvoja dobro započeli, sada je važno da na osnovu rezultata iz prošlih godina nastavimo da se razvijamo i da pobeđujemo druge", rekao je ministar.  

Ministar je istakao povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija. On je istakao napredak srpske ekonomije i podizanje BDP-a.

"Minimalna zarada raste više od rasta inflacije. Investicije nikada nisu bile veće u Srbiji", rekao je Mali.

Srbija će biti centar sveta 2027. godine

Mali je rekao da je zadovoljan kako napreduje projekat Expo 2027, navodeći da je više od 40 zemalja potvrdilo svoje učešće, a da će najveći deo zemalja to učiniti iduće godine. 

"Dakle, 1. decembra 2026. godine mi moramo učesnicima da predamo ključeve tih paviljona na Ekspo. Očekujemo preko 120 zemalja. To će biti najveći specijalizovani Ekspo do sada. Srbija će biti centar sveta, to je najveći svetski događaj 2027. godine. Očekujemo skoro četiri  miliona posetilaca. Mi smo, inače, definisali program Srbija 2027, da vas podsetim, dodatnih 18 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije, da unapredimo infrastrukturu, kvalitet života građana Srbije, da se predstavimo na pravi način, da iskoristimo ovih godinu-dve dana priprema za Ekspo, da bilateralno razgovaramo sa svim zemljama sveta, da unapredimo odnose, da se podignemo u smislu brenda, u smislu simbola uspeha", rekao je Mali. 

On je naglasio da je to važno ne samo za Srbiju, nego za ceo region. 

"Bili smo 2012. na ivici bankrota, 2027. petnaest godina nakon toga, Srbija je centar sveta. Ogroman simbol promena koje su se u Srbiji desile sa povećanjem plata, penzija, minimalne zarade, sa izgradnjom ogromnog broja kilometara, brzih saobraćajnica, autoputeva, škola, bolnica, brze pruge", rekao je Mali. 

Na pitanje o smeštajnim kapacitetima za posetioce Ekspa, Mali je rekao da je Vlada Srbije ranije usvojila uredbu po kojoj država subvencioniše izgradnju novih hotela. 

On je najavio da će biti izgrađen novi pristan kod Muzeja savremene umetnosti za velike kruzere i da će država iznajmiti kruzere koji će biti deo dodanih smeštajnih kapaciteta. 

"Mi ćemo iznajmiti kao država 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 kruzera i oni će biti takođe deo dodatnih smeštenih kapaciteta. To je uradio Dubai, to su uradile i druge zemlje, jer je jeftinije da kruzeri služe kao smeštajne jedinice, ljudi tu uzmu sobu, ostanu par dana, nego da gradite hotel. Tu ćemo imati dodatnih 1.800 ležajeva, što nije malo", rekao je Mali. 

On je rekao da ne razume pozive pojedinih predstavnika opozicije u Srbiji da se otkaže organizacija tog događaja u Srbiji. 

"Lazović je pisao i Olofu Šolcu, što je prosto neverovatno. Predstavnik opozicije, građanin Srbije, kaže da poziva Nemačku, koja je, inače, kao najveća ekonomija u Evropi, potvrdila učešće na Ekspu da dolazi, plus pišu u Pariz da se otkažite Srbiji Ekspo", rekao je Mali. 

On kaže da ne znam šta je u glavi tih ljudi. 

"Razumem da ste politički aktivni, ali toliko da mrzite svoju zemlju, toliko da ne želite napredak svojoj zemlji, ja to ne mogu da razumem", rekao je Mali i naglasio da je Ekspo najveća razvojna šansa Srbije. 

O kaže da se u Surčinu gradi jedan mali, novi grad koji će biti novi sajamski prostor. 

"Gradimo 1.500 stanova. Ti stanovi će biti namenjeni mladima, lekarima. Gradimo novi nacionalni stadion. Odmah nakon toga, kada se završi Ekspo, gradimo nove tematske parkove, gradimo nove sadržaje", rekao je Mali. 

Hoće li se podići starosna granice za subvencionisane stambene kredite?

Ministar Mali je naveo da zakon o subvencionisanoj kupovini stanova za mlade do 35 godina spreman i da se od 1. marta očekuje njegova primena čim prođe usvajanje u parlamentu. 

"Veliki broj zahteva je da se podigne ta starosna granica, ali smo rekli - hajmo da krenemo sa ovim i onda da vidimo kako će to funkcionisati, a ako treba izmenićemo", rekao je Mali. 

On je naveo da će se tim propisom dodatno podstaći građevinska industrija i sniziti cene nekretnina. 

"To su sve pozitivni efekti jedne odluke, a ovo ne može da uradi slaba država", rekao je Mali. 

On je precizirao da će učešće za kredit od 100.000 evra biti 1.000 evra i naveo da država garantuje bankama sav rizik uzimanja kredita od strane pojedinca i da će subvencionisati kamatu u prvih šest godina. 

"Vi ćete prve godine plaćati oko 93 evra mesečno, što je manje nego što plaćate zakup stana. S druge strane, tog istog meseca država iz budžeta daje 120-125 evra za vaš kredit, subvencioniše. I tako iz meseca u mesec. Druge godine se povećava vaša kamata na recimo 170 evra, opet manje nego što plaćate za zakup stana", rekao je Mali. 

Nakon šeste godine, to bi bilo oko 350-360 evra na mesečnom nivou. 

"Umesto da rentirate stan, možete da ga kupite, čak i za niži iznos nego što bi plaćali jednu rentu. To je ogroman podsticaj za naše mlade da dobiju sigurnost, da kupe prvu nekretninu. Obično je prva nekretnina najveći kamen spoticanja i za zasnivanje porodice. Dugo smo razmišljali o tome. To je strašna ideja predsednika Vučića, tu nema greške", rekao je Mali.