Izmena propisa o bolovanju u BiH: Predložena kontrola lekara

Zvanični podaci pokazuju da stopa godišnjeg bolovanja u ovom entitetu iznosi između 10 i 13 procenata, što znači da radnik u proseku provodi 25 radnih dana na bolovanju. Radi poređenja, evropska stopa godišnjeg bolovanja iznosi 3,5 procenata, što znači da je prosečan radnik na bolovanju 6,5 radnih dana.

Prema podacima Udruženja poslodavaca FBiH, bolovanja su najčešća u radno intenzivnim delatnostima, kao što su proizvodnja, trgovina, građevinarstvo i uslužni sektor, gde odsustvo jednog radnika može značajno uticati na organizaciju rada.

Posebno su ukazali na bolovanja zaposlenih u javnom sektoru, kao i na ona tokom perioda sezonskih poslova.

"Korišćenje i zloupotreba bolovanja u javnom sektoru predstavljaju veliki problem za sam realni sektor, kako zbog (ne)dostupnosti usluga javnog sektora realnom sektoru, tako i zbog problema sa punjenjem fondova zdravstvenog osiguranja u FBiH", izjavio je za Klix.ba predsednik Udruženja poslodavaca Nihad Imširović.

Podaci Udruženja, nastavlja on, ukazuju na izuzetno visoku stopu korišćenja bolovanja, a postoje i brojni primeri zloupotrebe bolovanja, naročito tokom sezone sezonskih poslova.

Koje se izmene predlažu

Poslodavci tvrde da zloupotrebe, kao i bolovanja uopšte, predstavljaju značajan finansijski teret, zbog čega insistiraju na izmeni propisa koji se odnose na ovo pitanje.

U početku su zahtevali izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju FBiH, o čemu nije postignut dogovor sa entitetskom vladom i Savezom samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine (SSSBiH), kao preostala dva socijalna partnera.

Međutim, postignut je dogovor o izmenama Pravilnika o postupku i kriterijumima za utvrđivanje privremene nesposobnosti za rad.

S obzirom na to da se radi o podzakonskom aktu, ovaj dokument ne mora da prođe parlamentarnu proceduru, već ga zvanično usvaja Vlada FBiH na predlog Federalnog ministarstva zdravstva.

Govoreći o zahtevima poslodavaca, Imširović je ukazao da oni traže skraćenje perioda tokom kojeg poslodavci isplaćuju naknadu za bolovanje – sa 42 na 15 dana. Smatraju pravednim da naknade za bolovanja duža od 15 dana isplaćuju fondovi zdravstvenog osiguranja u FBiH.

"Podelom troškova bolovanja između nadležnih institucija i poslodavaca, institucije bi pokazale mnogo veće interesovanje za kontrolu i sprečavanje zloupotreba bolovanja, dok je trenutno sav teret na poslodavcima", ocenio je Imširović.

Kao argument u prilog opravdanosti predloga poslodavaca, istakao je činjenicu da je broj dana bolovanja u periodu 2025–2026. porastao za više od 200 procenata.

Međutim, predsednik SSSBiH-a Samir Kurtović rekao nam je da se sindikat i Federalno ministarstvo zdravstva protive tome da se finansijski troškovi bolovanja dele između kompanija i fondova 

Prema njegovim rečima, socijalni partneri su se dogovorili da izmene propise kako bi se omogućila kontrola lekara koji odobravaju bolovanja. Na osnovu podataka kojima raspolaže, slučajevi zloupotrebe bolovanja nisu toliko brojni koliko poslodavci tvrde.

Koji su ekonomski gubici?

Na pitanje koliki su ekonomski gubici zbog bolovanja, odgovorio je da je to nešto što treba posmatrati u širem kontekstu.

"Ne radi se samo o direktnim ekonomskim gubicima. Znamo da Bosna i Hercegovina ima problem sa radnom snagom, pitanjima investicija, efikasnošću rada kompanija i još mnogo toga", rekao je.

Utoliko, kako je zaključio Imširović, ovo pitanje tretiraju kao deo ukupnih višegodišnjih napora za poboljšanje poslovnog okruženja, zajedno sa pitanjima fiskalne i parafiskalne politike, radnopravnog zakonodavstva, smanjenja sivog tržišta, zadržavanja mladih u zemlji, reindustrijalizacije i unapređenja modela obrazovanja za potrebe tržišta rada.