Brisel "zavrće uši": Hrvatska dobila dve opomene

Hrvatska, Poljska i Portugal su dobile obrazloženo mišljenje u kojem ih Komisija poziva da transponuju pravila EU koja poboljšavaju model tržišta električne energije.

Tri zemlje nisu transponovale u svoje nacionalno zakonodavstvo nova pravila o dizajnu tržišta električne energije EU. Cilj ovih pravila je da cene električne energije za potrošače učine stabilnijim i manje zavisnim od cene fosilnih goriva.

Sprovođenje zakona je ključno za osiguravanje da evropski potrošači – i domaćinstva i preduzeća – snose troškove energije koji bolje odražavaju niže troškove proizvodnje obnovljivih izvora energije i da su cene predvidljivije.

Reformisani dizajn tržišta električne energije takođe pruža bolju zaštitu potrošača, kako u pogledu šireg izbora prilikom potpisivanja ugovora, tako i u slučaju isključenja. Države članice su morale da obaveste o transpoziciji Direktive iz 2024. godine do 17. januara 2025. godine, osim odredbi o slobodnom izboru dobavljača i podeli energije, za koje imaju rok do 17. jula 2026. godine.

U martu 2025. godine, Komisija je poslala formalna obaveštenja 26 država članica zbog toga što nisu u potpunosti transponovale Direktivu u nacionalno pravo. Nakon što je ispitala odgovore država članica, Komisija je odlučila da izda obrazložena mišljenja Hrvatskoj, Poljskoj i Portugalu zbog toga što nisu obavestile o transpoziciji pravila u svoje nacionalno pravo.

Tri države članice sada imaju dva meseca da odgovore i preduzmu neophodne mere. U suprotnom, Komisija može odlučiti da slučajeve uputi Sudu pravde Evropske unije sa zahtevima za finansijske sankcije.

Zakon o digitalnim uslugama – dodatno upozorenje Hrvatskoj

Hrvatska je primila još jedno zvanično obaveštenje zbog nepoštovanja Zakona o digitalnim uslugama (DSA), nakon prvog zvaničnog obaveštenja poslatog u julu 2024. godine. Komisija smatra da Hrvatska ne poštuje zakon.

Prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), države članice moraju imenovati koordinatore digitalnih usluga, nacionalne organe odgovorne za sprovođenje Uredbe u okviru svoje nadležnosti. Operativni koordinator digitalnih usluga je dužan da u potpunosti sprovede odredbe ZDU na teritoriji svoje države članice, kako bi omogućio korisnicima da imaju koristi od njegovih pravila i stvorio pravnu sigurnost za učesnike na tržištu.

Nakon prvog zvaničnog obaveštenja, Hrvatska je 18. aprila 2025. godine usvojila zakon kojim se sprovodi DSA. Međutim, Komisija smatra da Hrvatska još uvek nije u potpunosti ovlastila svog koordinatora digitalnih usluga i da je nepravilno sprovela ovlašćenja za sankcionisanje predviđena DSA.

Komisija navodi da hrvatski zakon ne poštuje uvek maksimalne granice od 6 procenata za kazne i 5 procenata prosečnog dnevnog svetskog prometa ili prihoda za periodične kazne za onlajn platforme, niti osigurava da su sve kazne efikasne, srazmerne i odvraćajuće.

Pored toga, ne dozvoljava izricanje kazni pojedincima zbog pružanja netačnih ili nepotpunih informacija ili zbog nesaradnje sa inspekcijama, kako je propisano Uredbom. Hrvatska sada ima dva meseca da odgovori i otkloni nedostatke koje je utvrdila Komisija. U odsustvu zadovoljavajućeg odgovora, Komisija može odlučiti da izda obrazloženo mišljenje.

Postupak protiv Hrvatske i Grčke

Komisija je pokrenula postupak protiv Hrvatske i Grčke, pozivajući ih da pravilno transponuju pravila EU o pravnoj pomoći za osumnjičene i optužene osobe.

Pravo EU obezbeđuje zaštitu osnovnih prava osumnjičenih i optuženih osoba, uključujući prava lica za koja je izdat evropski nalog za hapšenje. Prema Direktivi, odluke o pravnoj pomoći mora doneti bez nepotrebnog odlaganja nadležni i nezavisni organ, kao što je sud.

Međutim, u Hrvatskoj, odluke pre podizanja optužnice donosi državni tužilac, koji ne ispunjava uslov nezavisnosti prema pravu EU. Hrvatski zakon takođe ne garantuje jasno pravnu pomoć u određenim okolnostima kada se lice izvede pred sud radi odlučivanja o pritvoru. U određenim situacijama, Grčka odobrava pravnu pomoć samo na zahtev, što je suprotno Direktivi.

Obe zemlje sada imaju dva meseca da odgovore i otklone nedostatke koje je istakla Komisija. U odsustvu zadovoljavajućeg odgovora, Komisija može odlučiti da izda obrazloženo mišljenje.

Postupci za povredu prava EU – kako funkcionišu

Komisija objavljuje paket odluka u okviru postupaka EU za povredu propisa jednom mesečno. Ovaj postupak ima tri koraka. Prvi je slanje zvaničnog obaveštenja, a ako zvanično obaveštenje ne reši stvar, šalje se obrazloženo mišljenje kojim se zahteva poštovanje prava EU. Ako država članica i dalje ne sarađuje, Komisija može uputiti slučaj Sudu pravde Evropske unije. Većina slučajeva se rešava pre nego što se upute Sudu.