Hoće li ključni projekat za crnogorsko primorje biti završen na vreme? VIDEO

Projekat vredan više od 50 miliona evra jedan je od ključnih infrastrukturnih zahvata na crnogorskom primorju — i sve je jasnije da bi njegovo kašnjenje moglo imati šire posledice.

Kada su predstavnici Vlade Crne Gore i kineskog konzorcijuma Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Co. Ltd i Shandong Luqiao Group Co. Ltd u martu 2023. godine potpisali ugovor o izgradnji bulevara Jaz – Tivat, očekivanja su bila visoka: moderna saobraćajnica sa po dve trake u svakom pravcu, razdelnim pojasom, pešačkim i biciklističkim stazama, te dvanaest kružnih tokova trebalo je da u potpunosti promene saobraćajnu sliku Budvanske rivijere i Tivatskog zaleđa.

Vrednost radova procenjena je na oko 54 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno putem kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Ugovorom je predviđeno da radovi budu završeni do 15. januara 2026. godine, čime bi se zaokružio jedan od najznačajnijih drumskih projekata u državi. Međutim — samo tri meseca pre isteka roka — gradilište ne uliva poverenje da će taj cilj biti ostvaren.

Ambiciozan plan i spor tempo

Radovi su formalno započeli početkom 2024. godine, a već tada su uočeni brojni tehnički i organizacioni izazovi. Glavni izvođač, kineski konzorcijum Shandong, angažovao je lokalne podizvođače, među kojima i Bemax, na pojedinim deonicama. Iako se na više lokacija beleži vidan napredak — naročito na potezu od tivatskog aerodroma prema kotorskoj raskrsnici — veliki delovi trase i dalje su u ranoj fazi, dok su neke zone kroz opštinu Budva tek delimično pripremljene.

Trasa bulevara duga je oko 16 kilometara i obuhvata izgradnju složene prateće infrastrukture: nove vodovodne i kanalizacione mreže, izmeštanje elektroinstalacija, kao i potpuno novo rešenje za regionalni cevovod. Upravo su ti segmenti, prema rečima više sagovornika iz sektora građevinarstva, najviše usporili napredak.

Infrastrukturne prepreke i tehnički rizici

Jedan od glavnih problema pokazalo se izmeštanje komunalnih instalacija. CEDIS i lokalni vodovodi morali su da izmene planove više puta, dok je pitanje kanalizacije još uvek u fazi dogovora između države i izvođača. Dodatne komplikacije donele su eksproprijacije zemljišta na pojedinim lokacijama, ali i vremenski uslovi koji su ograničili radove tokom leta, kada je saobraćaj na magistrali bio pojačan.

Prema analizi Instituta za medije, postoji realan rizik da ukupna cena projekta poraste i do 25 odsto iznad planirane, zbog mogućih dodatnih radova i povećanja cena građevinskog materijala. Ugovorom je predviđena mogućnost korekcije vrednosti, što znači da bi država mogla biti u obavezi da pokrije i deo nepredviđenih troškova.

Tri meseca do roka – sve manje vremena

Sa svega tri meseca preostalih do zvaničnog roka, jasno je da će se izvođač naći pod pritiskom da intenzivira dinamiku radova.

Iako je ministarka saobraćaja, pomorstva i infrastrukture Maja Vukićević više puta isticala da očekuje završetak u ugovorenom roku, stanje na terenu ukazuje na mogućnost da će biti neophodno produženje ugovora.

Penalne odredbe postoje, ali iskustvo sa sličnim infrastrukturnim projektima pokazuje da se one često ublažavaju kroz anekse i pregovore, naročito kada su u pitanju međunarodni izvođači. Ako dođe do zvaničnog pomeranja roka, bulevar Jaz–Tivat bi mogao da se završi tek sredinom 2026. godine.

Ključni projekat za crnogorsko primorje

Ovaj bulevar ima izuzetnu važnost za saobraćajnu mrežu Crne Gore. On bi trebalo da rastereti Jadransku magistralu, omogući brži pristup tivatskom aerodromu, poveže Budvu i Kotor u modernu urbanu celinu i poveća bezbednost na jednom od najopterećenijih puteva u državi.

Kašnjenje bi, međutim, imalo niz posledica: nastavak gužvi tokom letnjih sezona, dodatni pritisak na magistralu, te moguće finansijske reperkusije po državni budžet. Osim toga, prolongiranje roka moglo bi da uspori i druge planirane projekte, poput rekonstrukcije magistrale prema Petrovcu i buduće brze ceste prema Baru.

Test sposobnosti državne infrastrukture

Bulevar Jaz–Tivat bi trebalo da bude simbol nove razvojne faze Crne Gore — moderne, povezanije i efikasnije države. No, kako stvari trenutno stoje, taj simbol se još uvek gradi u prašini i neizvesnosti.

Tri meseca prije ugovorenog završetka, jasno je da se projekat nalazi na testu: ne samo izvođača, već i čitavog sistema — od državne uprave, preko lokalnih vlasti, do građevinske struke. Da li će Crna Gora uspeti da pokaže da može isporučiti infrastrukturni projekat evropskog standarda u planiranom roku, ostaje da se vidi – ali optimizam je sve teže održati.