Šta tanjir hrane znači za vas, a šta za planetu?

Međutim, malim ali upornim promenama koje pravimo u našem svakodnevnom životu možemo imati veliki uticaj na budućnost naše planete.

Od čega i kako krenuti?

Čuli smo kako plastika šteti okolini, pa smo kupili cegere i plastične kese zamenili reciklažnim materijalima, ali to nije jedina stvar koju možemo da učinimo za našu planetu. Možemo da promenimo našu ishranu.

I pored brojnih novih otkrića, temelj zdrave ishrane ostalo je isti –  rešenje je osvešćena ishrana.

Osvešćena ishrana zastupa što veći procenat ishrane zasnovan na biljnom izvoru proteina i namirnice bogate nutrijentima kao što su žitarice od celog zrna, povrće i voće. Ipak, danas nije dovoljno da ono što stavljamo u tanjir bude zdravo samo za nas, već treba sagledati i kako proizvodnja hrane utiče na životnu sredinu, zdravlje zemljišta i klimatske promene.

Problem hrane koju svakodnevno konzumiramo mnogo je veći od samog fokusa na zdravlje.

Industrija mesa

Industrija hrane, posebno mesa, ima mnogo šire uticaje od uticaja na ljudski organizam. Tek poslednjih nekoliko decenija, svest ljudi o tome koliko mesna industrija utiče na životnu sredinu, ali i na čovečanstvo u celini, postala je jasnija.

Ono što je nekada bilo jedna od glavnih ekonomskih i privrednih grana napretka, sada dolazi pod znak pitanja. Konzumiranje mesa i mesnih prerađevina dovelo je u pitanje ne samo male farme, već i ceo ekosistem.

Zbog sve većeg tržišta mesa, dolazi do širenja industrijskih farmi i nestajanja malih, porodičnih. Osim toga, takvi ogromni proizvodni objekti imaju sve veći uticaj na životnu sredinu.

Nedavna istraživanja su pokazala da je mesna industrija jedan od najvećih zagađivača vazduha.

Proizvodnja mesa uzrokuje otprilike 20 odsto emisija gasova staklene bašte, uključujući oko 10 odsto ugljen-dioksida i 40 odsto metana. Problem nisu samo emisije gasova, već i sve veće smanjenje zelenih površina. Mesna industrija zahteva sve više prostora za farme, dolazi do krčenja šuma, oduzimanja zemljišta stanovnicima, korišćenja ogromnih količina pijaće vode, zagađenja zemlje đubrivima, a to je samo deo posledica koje ova industrija ostavlja za sobom.

U svetu se danas proizvodi pet puta više mesa nego pre 50 godina. Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo.

Mesna industrija zahteva velike količine energije i vode za svoje procese proizvodnje. Za proizvodnju kilograma govedine utroši se 15.500 litara vode, koliko i za proizvodnju 12 kilograma pšenice ili 118 kilograma šargarepe.

Ishrana zasnovana na biljnim proteinima temelji se na konzumaciji prirodnih, minimalno obrađenih biljnih namirnica i podrazumeva smanjen unos sastojaka životinjskog porekla, poput mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Glavne grupe hrane uključuju voće, povrće, krtolasto povrće, celovite žitarice i mahunarke, uz umerenu konzumaciju orašastih plodova, semenki, tofua i biljnih mleka.

Iako prelazak na biljnu ishranu može delovati kao izazov, uz pravilan pristup i balansirane obroke, možete uživati u ukusnim, hranljivim jelima i dugoročno poboljšati svoje zdravlje i dobrobit planete.

Organska ishrana je postala sve popularnija tema među ljubiteljima zdravog načina života i održive ishrane. Ova hrana je proizvedena bez upotrebe veštačkih đubriva, pesticida, herbicida ili genetski modifikovanih organizama (GMO).

Organski uzgajivači koriste prirodne metode poput komposta, plodoredivih useva i prirodnih insekticida kako bi održali plodnost zemlje i smanjili štetu po životnu sredinu.

Organska hrana se uzgaja na način koji poštuje prirodne cikluse i biodiverzitet. To znači da se ne koriste veštačka đubriva ili hemijski sintetizovani pesticidi. Takođe, genetski modifikovani organizmi (GMO) nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji hrane.

Ovakav pristup uzgajanju hrane ima za cilj da očuva zdravlje zemlje, biljaka, životinja i ljudi, te su 100% organski proizvodi daleko bolji izbor od prerađene hrane.

Kako da se hranim?

Najbolje izbalansirano i osvešćeno. Da bismo odgovorili na globalne izazove, poput klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i bolesti povezanih sa ishranom, moramo da transformišemo naš sistem ishrane.

Ukoliko meso jedete svakodnevno i za svaki obrok, onda je ovo prva velika stvar. Kada je reč o crvenom mesu - jedan hamburger nedeljno i veliki odrezak mesa mesečno - to vam je dosta. I dalje možete da jedete nekoliko porcija ribe i isto toliko piletine nedeljno, ali biljke treba da budu izvor ostalih proteina koje koristite.

Istraživači preporučuju konzumiranje koštunjavog voća i mehunarki (pasulj, leblebiju i sočivo) svakodnevno.

Voće i povrće treba da čini polovinu gotovo svakog obroka koji pojedete.

Pogledajte izbalansirani obrok koji čuva zdravlje svakog od nas, ali i planete, kog preporučuje EAT Lancet Komisija pod nazivom: „Planetary Health Diet“ – planetarno zdrava dijeta.

Svaki Evropljanin godišnje baci 132 kg hrane

Treba razmišljati i o ostacima hrane i prekomernoj konzumaciji, u EU je tokom 2022. godine generisano oko 132 kg otpada od hrane po osobi, što ukupno iznosi nešto više od 59 miliona tona otpada od hrane.

Ni Srbija nije izuzetak - procene pokazuju da se godišnje baci čak više od 247.000 tona hrane, što je dovoljno da se nahrani čitava populacija manjeg grada tokom cele godine. To je problem koji već sada ima ozbiljne ekološke i ekonomske posledice.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), svaki građanin Srbije godišnje u proseku baci između 30 i 40 kilograma jestive hrane. Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, zatim voće, povrće, riba, mleko i mlečni proizvodi.

Jedna odluka – dobro za sve

U vremenu kada je briga za životnu sredinu u fokusu, i potrošači sve više uviđaju da svojim izborima imaju uticaj ne samo na svoje zdravlje već i na zdravlje planete i taj trend jeste nešto što ohrabruje.

Kako svaki pojedinac ima uticaj na ova pitanja, tako i veći igrači imaju važnu ulogu. Na primer, Lidl je svestan da proizvodnja i potrošnja hrane ne samo da ima veliki uticaj na klimu i biodiverzitet, već i na zdravlje kupaca – zato, kao maloprodajni lanac, deo osnovne ponude hrane u Srbiji, veruje da ima odgovornost da kupcima ponudi najbolje proizvode za zdrav, održiv način života. Lidl unapređuje svoju posvećenost osvešćenoj ishrani daljim usklađivanjem svog asortimana sa Planetarno zdravom ishranom (PHD) do 2050. godine. Do 2030. godine Lidl će na internacionalnom nivou povećati udeo biljnih proizvoda, kao što su biljni izvori proteina, integralne žitarice, voće i povrće, za 20% u poređenju sa 2023. godinom. Kao prvi trgovinski lanac Lidl unosi transparentnost u svoju ponudu u svim grupama proizvoda u svakoj od 31 zemlje u kojima ima prodavnice. Da bi to postigao Lidl je primenio metodologiju WWF-a, osnažujući tako kupce da donose ekološki osvešćene i zdravije izbore.

Kao odgovorni ljudi i potrošači, važno je shvatiti da svojim svesnim odlukama doprinosite stvaranju zdravije životne sredine i čuvanju naše planete, kako za sebe tako i za generacije koje dolaze.