Od portirnica do vikendica: Kontejneri sve popularniji u Srbiji, istražujemo šta pružaju

“Poslujemo od 1995. godine, bili smo bravarska radionica, a 2005. smo videli budućnost u izgradnji kontejnera i opredelili se samo za to. Tada smo bili jedni od retkih u ovom poslu, možda je sve skupa bilo pet, šest firmi koje su gradile kontejnere u Srbiji, a sada smo jedni od 50, 60 njih. Mnogi su počeli da se bave ovim poslom, konkurencija je jaka i očekujem prezasićenje i manju potražnju”.

Ovako za B92.net ocenjuju iz Metal servisa, firme u Mladenovcu koja kontejnere pravi od metala, pa su njihovi paneli od čelične konstrukcije.

“Njih najviše kupuju kompanije i koriste se na gradilištima. Naravno, tu su i sanitarni kontejneri, zatim oni koji se koriste kao spavaonice, portirnice… Ima svega, ljudi dolaze sa raznim projektima, ali oni zahtevniji su jako skupi. Trudimo se, ipak, da radimo ono što znamo da je sigurno i isprobano, izbegavamo da eksperimentišemo”, navode.

Da su kontejneri postali sve traženiji potvrđuju Nišlije iz firme Kućice Nenić. Oni, pak, ove objekte prave od drveta.

“Generalno, drveni objekti – dakle, ne samo kontejneri, već i kuće, postaju sve popularniji. Kod nas se sve pravi od drveta koje je bolji materijal od drugih, toplije je i, naravno, prirodno”, napominju oni.

Koriste se i kao kontejneri za stanovanje, vikendice, letnje kuhinje, stambeni prostor…

Kontejnere najviše kupuju kompanije i koriste se na gradilištima; Ilustracija: showcake/Shutterstock

Kada su kupci u pitanju, dodaju iz Kućica Nenić - nema pravila.

“Pravimo i za firme kojima kontejneri služe kao kancelarijski prostor, objekti za portire ili ih, recimo, koriste na plantažama voća, ali i za privatna lica kojima najčešće služe kao letnje kuhinje ili za odlaganje alata i drugih stvari. Takođe, tu su i stambeni kontejneri koji se uglavnom poručuju da bi služili kao vikendice”, pojašnjavu za naš portal.

U Metal servisu ističu da pomenuti stambeni kontejneri mogu imati i kupatilo, mada se ono češće pravi zasebno.

“Uglavnom se ta vrsta kontejnera koristi kao vid privremenog rešenja. Izuzetak je, recimo, bio kad smo pravili stambene kontejnere za iseljene romske porodice u Beogradu”, pojašnjavaju.

Zašto su traženi?

Kontejneri su dosta traženi u hladnim zemljama; Ilustracija: Nipon Laicharoenchokchai/Shutterstock

Malo novca, malo vremena, malo energije – u najkraćem bi bio odgovor na pitanje odakle tolika popularnost ovih objekata širom sveta, pa i kod nas.

“Cene variraju, ali može se reći da prosečan kvadratni metar košta oko 200 evra. Najtraženije dimenzije su 5 puta 2 ili 5 puta 2,5 metara i za njih je potreban jedan dan da se pripreme i još jedan da se montiraju. Međutim, budući da imamo veliki broj zahteva, čeka se tri do četiri meseca”, priznaju u niškoj firmi.

U ovakvim prostorima moguće je, objašnjavaju naši sagovornici, provući potrebne kablove, grejanje funkcioniše normalno, šta više – kontejneri se vrlo brzo zagrevaju, jer su, kažu, tri centimetra drveta u pogledu zadržavanja toplote efikasna kao 30 centimetara betona. Od zaštitnih materijala tu su vodonepropusna folija, stiropor, mineralna vuna…

Sa druge strane, termoizolacija kontejnera od metala takođe je jako dobra i oni se brzo zagrevaju zimi i isto tako klima-uređajem brzo rashlade leti, napominju.

“Najviše nam se poručuju oni dimenzija 6 puta 2,43 metra sa elektroinstalacijom (sijalična mesta i utičnice), prozorom i laminatom ili PVC podom. Takav jedan objekat košta 2.500 evra, plus PDV, a cena je tolika jer je nedavno došlo do poskupljenja čelika”, tvrde u Metal servisu.

Njihova dinamika rada je takva da sa šestoro ljudi u jednoj radnoj nedelji (od ponedeljka do petka) naprave do četiri kontejnera.

Da li je za kontejnere potrebna građevinska dozvola?

Kada se kontejneri prave kao privremeni objekti nije potrebna graðevinska dozvola; Ilustracija: Shutterstock/Pics-xl

Kako su naveli iz Kućica Nenić, kada su u pitanju dozvole, pravila kao da nisu ista svuda u Srbiji.

“Kod nas, u Nišu, na primer, ako stavljate betonsku ploču, odnosno betonske stope morate da obezbedite građevinsku dozvolu, a, recimo, kad smo radili u Guči to nam se nije tražilo”, ističu.

Ipak, čini se da su propisi jednostavniji.

“Kada se kontejneri prave kao privremeni objekti nije potrebna građevinska dozvola, ona je neophodna samo kada se radi o onim objektima koji imaju trajnu namenu”, pojašnjavaju iz mladenovačke firme.

Srpski stambeni i poslovni kontejneri traženi u inostranstvu

Stambeni i poslovni kontejneri nisu novina; Ilustracija: Shutterstock/oatautta

Stambeni i poslovni kontejneri nisu niti novina u gradnji, niti su srpska “izmišljotina”. Stoga ne čudi što su godinama tradicionalno popularni u određenim krajevima sveta. Slično tome, i u našoj zemlji postoje neki krajevi u kojima su oni češće poručivani.

“Od pre dve, tri godine primetna je veća portažnja i najviše porudžbina imamo iz Beograda i Vojvodine, dok na jugu zemlje, čini mi se, ljudi nisu dovoljno upućeni u ovakav tip gradnje”, utisak je koji su stekli proizvođači iz Niša.

Zbog pomenute energetske efikasnosti, kontejneri su, prema njihovim rečima, dosta traženi u hladnim zemljama, poput Rusije ili Norveške, odakle su Nišlije neretko dobijale i poslovne ponude.

“Zvali su nas i iz Crne Gore i Hrvatske, jer su im potrebni bungalovi na moru. Iz Hrvatske su čak nedavno stizale ponude i zbog potresa koji su ih zadesili i velike štete koje su tamošnji objekti pretrpeli, pa se veliki broj ljudi okrenuo stambenim kontejnerima kao privremenom rešenju. Tamo je cena ovakvog tipa gradnje očigledno znatno skuplja čim su procenili da je jeftiniji uvoz iz Srbije. Ipak, nažalost, zbog komplikovanih procedura na granicama još ne radimo za inostranstvo”, kažu iz Kućica Nenić.

Slična situacija je i u Metal servisu.

“Slali smo kontejnere u region, imali smo zahteva iz Hrvatske i Crne Gore. Recimo, kada je prošle godine srušen manastirski konak kod Ulcinja napravili smo i kontejnere za sveštena lica tamo”, kažu sagovornici našeg portala.