Krvna grupa određuje karakter?

U Japanu je rašireno verovanje da je karakter ličnosti povezan sa krvnom grupom, pa taj podatak o nekome ima ogroman uticaj u domenu posla, ljubavi i života uopšte.

Krvna grupa, kako se smatra u Japanu, određuje temperament i karakter, i često se može čuti pitanje - "Koja si krvna grupa", bilo da je reč o pronalaženju životnog partnera ili o prijavi za posao.

Kako se u Japanu veruje, osobe se krvnom grupom "A" su osetljive, perfekcionisti i dobri timski igrači, ali su previše anksiozne, prenosi BBC.

Osobe koje imaju nultu krvnu grupu (O) radoznale su i darežljive, ali i tvrdoglave, osobe sa grupom "AB" su misteriozne i nepredvidive, a sa tipom "B" vesele, ali ekscentrične, ali i individualisti i sebični ljudi.

Oko 40 posto japanske populacije ima krvnu grupu "A", a 30 posto tipa "O", dok samo 20 posto su tip "B", a preostalih 10 posto su "AB".

Četiri knjige koje opisuju različite krvne grupe i njihove karakteristike postale su prava izdavačka senzacija u Japanu, gde su prodate u pet miliona primeraka. Jutarnje televizijske emisije, listovi i magazini često objavljuju predviđanja po krvnoj grupi i razmatraju odnose među ljudima određene krvne grupe.

Mnoge agencije za pronalaženje partnera prvo uzimaju u obzir krvnu grupu, a i popularne animacije i stripovi, kao i videoigre često pominju krvnu grupu.

Postoji cela industrija koja se bavi proizvodima povezanim sa krvnom grupom, pa tako postoje napici, žvakaće gume, soli za kupanje, pa čak i kondomi za određenu grupu. Krvna grupa se jednostavno određuje nivoom proteina u krvi. Iako naučnici redovno odbacuju ovakva uverenja, ona su i dalje veoma popularna u Japanu.

Jedan od razloga za toliku popularnost jeste da se japansko društvo, relativno uniformno i homogeno, na ovaj način deli u lako prepoznatljive grupe.

U julu 2011. jedan od ministara Raj Matsumoto podneo je ostavku zbog kritika da je izneo neke neumerene izjave na račun žrtava elementarnih nepogoda, za šta je on okrivio - svoju krvnu grupu?!

"Nisam umeo da se izrazim i nedostajale su mi reči. Moja krvna grupa je `B`, što znači da sam neprijatan i nagao", rekao je on.

Sistem ABO krvnih grupa otkrio je 1901. godine austrijski naučnik Karl Landstajner. Njegovo istraživanje, za koje je dobio Nobelovu nagradu, omogućilo je bezbedniju transfuziju krvi.

Takozvani teoretičari eugeničari kasnije su iskoristili njegova istraživanja između dva rata, posebno nacisti koji su tako razvili ideju rasne supremacije. Njima se pridružila i japanska militaristička vlada 1930. koja je tokom Drugog svetskog rata formirala borbene grupe u sklopu vojske u skladu sa krvnom grupom.

Ženski japanski tim u softbolu na Olimpijadi u Pekingu koristio je teorije o krvnim grupama da bi prilagodio trening svakom igraču. Neka obdaništa su usvojila metode učenja u skladu sa krvnom grupom, pa čak i velike kompanije donose odluke o zapošljavanju na osnovu krvne grupe.

Svojevremeno je kompanija Mitsubishi Electric objavila formiranje tima koji će činiti ljudi isključivo sa krvnom grupom "AB", jer su "sposobni da planiraju". Ova verovanja utiču i na politiku. Jedan bivši premijer smatrao je važnim da objavi u svom ličnom profilu da je krvna grupa "A", dok je njegov opozicioni rival tip "B".

Međutim, ovo verovanje manifestuje se često i kao predrasuda i diskriminacija. To je postalo toliko često da su Japanci formirali timove koji se zovu "bura-hara", što znači maltretiranje po krvnoj grupi.

Poznati su slučajevi diskriminacije ljudi sa krvnom grupom A i AB, posebno su deca izložena maltretiranju, zatim okončavaju se ljubavne veze zbog toga, a pojedinci mogu da izgube i posao.

Uprkos upozorenjima, mnogi poslodavci i dalje traže da osoba koja traži posao kaže koja je krvna grupa, tvrdi Terumitsu Maekava, profesor komparativne religije na Univerzitetu "Azija" u Tokiju, autor više knjiga o krvnim grupama.

Na Zapadu osobe sa grupom `O` i `A` čine skoro 85 posto populacije, dok u Indiji i Aziji dominiraju osobe grupe B, dok je Japan u tom smislu neuobičajen, jer ima više varijanti.

"Društva u kojima prevlađuje grupa `A` sklona su da budu monoteistička kao što su hrišćanstvo i judaizam, sa jakim osećajem za društvene norme, dok su društva sa većinskom grupom "B" sklonija politeizmu, kao što su budizam i hinduizam, sa mnoštvom božanstava i oni veruju da su svi ljudi različiti“, kaže Maekava.