Detroit: grad duhova

Mnogi od onih koji pak izađu odmah ponovo prekrše zakon da bi se vratili tamo gde je toplo, gde postoje tri obroka dnevno i zdravstvena zaštita.

Bolja vremena Detroita i njegove velike automobilske trojke - Dženeral motorsa, Krajslera i Forda, danas deluju tako daleko. Čak i bez uragana na koji bi se svalila krivica, Detroit je zamenio Nju Orleans kao grad sa najviše problema u SAD.

Nevolje, međutim, nisu posledica samo sadašnje svetske ekonomske krize, koreni sežu decenijama unazad, navodi AP.

Gradski deficit danas je blizu 300 miliona dolara. Stopa nezaposlenosti popela se na 21 odsto, desetine hiljada domova i radnji je napušteno, a bivši gradonačelnik je u zatvoru zbog seksualnog skandala. Autoindustrija, koja je osnovni oslonac grada više od 100 godina, nalazi se pred kolapsom.

"Ovo je depresija, a ne recesija. Biće gore pre nego što postane bolje", kaže 81-godišnja Varlena Mekduel sa ubeđenjem osobe koja je prošla obe stvari.

Populacija grada smanjena je sa 1,8 miliona sredinom pedesetih na polovinu tog broja danas. Oko 83 odsto sadašnjeg stanovništva su Afro-Amerikanci. Stope nasilja i kriminala, siromaštva, nezaposlenosti i prekida školovanja su među najgorim u poređenju sa drugim velikim gradovima u SAD.

U Detroitu nema lanaca velikih marketa, što tera stanovnike da se snabdevaju u malim prodavnicama sa visokim cenama. Mnogo ljudi svakodnevno stoji u redovima za hranu koju obezbeđuju lokalne dobrotvorne organizacije.

"Kod naših ljudi uvek je postojao pravi duh opstajanja i vere. To sada nestaje. Ova vremena sputala su uveliko taj duh", kaže sveštenik Edgar Van, pastor lokalne crkve.

Nekoliko desetina škola je zatvoreno u poslednje tri godine, a mnogi strahuju da sistem neće biti sposoban da pomogne mladim stanovnicima Detroita da se spreme za nove vrste poslova koji bi mogli da se pojave.

Grad je zatražio 47 miliona dolara od države za stabilizaciju infrastrukture stanovanja. Polovina od te sume biće potrošena za rušenje više od 2.300 napuštenih domova. To će, međutim, biti samo mali deo posla. Od 2005. godine zatvoreno je 67.000 domova, a čak 44.000 je napušteno. Rušenje svake napuštene kuće košta 10.000 dolara.

Situacija na tržištu nekretnina je katastrofalna. Prosečna cena kuće je 18.000 dolara. Neki vlasnici ne mogu da nađu kupca ni za koju cenu. Mnogi zato jednostavno ugase svetlo i odu.

"Do sedamdesetih godina mogli ste da dođete u grad bez obrazovanja i da ne govorite engleski jezik i dobili biste posao u autoindustriji i tako automatski prešli u srednju klasu", kaže Majk Stjuart, stručnjak za autoindustriju.

Mnogo ljudi u gradu zavisilo je od tih poslova tokom mnogo generacija, ali ti poslovi više jednostavno ne postoje. Ako država ne pomogne, a za spas autoindustrije potrebne su milijarde, Detroit bi, kažu, mogao postati grad duhova.